{"id":5574,"date":"2024-11-03T23:36:00","date_gmt":"2024-11-03T23:36:00","guid":{"rendered":"https:\/\/curandero.love\/?p=5574"},"modified":"2024-11-10T09:07:50","modified_gmt":"2024-11-10T09:07:50","slug":"asaninka-narod","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/curandero.love\/sr\/asaninka-narod\/","title":{"rendered":"A\u0161aninka narod"},"content":{"rendered":"
\"\"<\/a>
Slike preuzete sa Museu do \u00cdndio muzeja u Brazilu koji nudi razne resurse i informacije o indigenim kulturama. <\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

A\u0161aninka narod ima dugu istoriju borbe, odbijaju\u0107i osvaja\u010de jo\u0161 od vremena Inka carstva, preko eksploatacije u industriji kau\u010duka u 19. veku, a posebno stanovnici sa brazilske strane granice bore se protiv ilegalne se\u010de \u0161uma od 1980-ih pa sve do danas. To je narod ponosan na svoju kulturu, vo\u0111en sna\u017enim ose\u0107ajem slobode i spreman da umre kako bi odbranio svoju teritoriju. A\u0161aninke nisu tek obi\u010dna pojava zapadne istorije. Njihova sposobnost da usklade tradicionalne obi\u010daje i vrednosti sa idejama i praksama “belog sveta,” kao \u0161to su one vezane za socioekolo\u0161ku odr\u017eivost, zaista je za divljenje.<\/p>\n\n\n\n

Lokacija i populacija<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Podru\u010dje na kom \u017eive A\u0161aninke prostire se na \u0161irokoj teritoriji, od regiona gornjeg \u017duru\u00e1 i desne obale reke Envira, na teritoriji Brazila, do padina Andskih kordiljera u Peruu, obuhvataju\u0107i delove slivova reka Urubamba, Ene, Tambo, Gornji Perene, Pa\u010ditea, Pi\u010dis, Gornji Ukajali, kao i regije Montana i Gran Pajonal.<\/p>\n\n\n\n

Velika ve\u0107ina A\u0161aninka \u017eivi u Peruu. Grupe koje se danas nalaze na teritoriji Brazila tako\u0111e poti\u010du iz Perua, a ve\u0107ina njih zapo\u010dela je migracije prema Brazilu krajem 19. veka, pod pritiskom peruanskih kaucera (sakuplja\u010da kau\u010duka). Ovde su A\u0161aninke sme\u0161tene u razli\u010ditim i nepovezanim autohtonim teritorijama, sve u regionu gornjeg \u017duru\u00e1.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Zemlji\u0161te autohtonog naroda Kampa na reci Am\u00f4nia.<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Reka Am\u00f4nia, pritoka desne obale reke \u017duru\u00e1, izvire na teritoriji Perua i u svom brazilskom toku pru\u017ea relativno povoljne uslove za plovidbu. U sezoni ki\u0161a, putovanje od me\u0111unarodne granice do u\u0161\u0107a sa \u017duruom, sme\u0161tenog u op\u0161tini Mare\u0161al Taumaturgo, traje otprilike deset sati plovidbe motorizovanom kanuom.<\/p>\n\n\n\n

Danas, u donjem toku reke Am\u00f4nia, nalazimo Ekstraktivisti\u010dki rezervat*<\/strong><\/em> gornjeg \u017duru\u00e1 (desna obala) i jedno naselje Instituta za kolonizaciju i agrarnu reformu (lev\u0430 obala), dok se u gornjem toku, na obe strane reke, nalazi autohtona teritorija Kampa do Rio Am\u00f4nia.<\/p>\n\n\n\n

\n

*(Ekstraktivisti\u010dki rezervat je za\u0161ti\u0107eno podru\u010dje koje je stvoreno kako bi se o\u010duvali prirodni resursi, omogu\u0107uju\u0107i lokalnim zajednicama da ih koriste na odr\u017eiv na\u010din. U ovim rezervatima stanovnici imaju pravo na prikupljanje prirodnih resursa, kao \u0161to su guma, orasi, med i lekovite biljke, ali na na\u010din koji ne uni\u0161tava ekosistem. Ekstraktivisti\u010dki rezervati su \u010desto uspostavljeni u oblastima gde \u017eive autohtone zajednice ili tradicionalne zajednice koje zavise od \u0161uma i drugih prirodnih resursa za svoj opstanak.
Ova praksa je popularna u Brazilu, naro\u010dito u Amazoniji, gde ovakvi rezervati doprinose o\u010duvanju \u0161uma i podr\u017eavaju lokalno stanovni\u0161tvo u o\u010duvanju njihove kulture i na\u010dina \u017eivota.)<\/p><\/blockquote><\/figure>\n<\/div><\/div>\n\n\n\n

\"\"
Stani\u0161te A\u0161aninka na gornjem toku reke \u017duru\u00e1. Foto: Arno Vogel, 1978.<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Podaci popisa koje su sproveli antropolozi koji su prou\u010davali ovaj narod pokazuju veliku varijabilnost u zavisnosti od autora, koji isti\u010du pote\u0161ko\u0107e u odre\u0111ivanju ukupnog broja stanovnika. U Peruu, podaci se razlikuju, zavisno od izvora i vremena istra\u017eivanja, od 10.000 do vi\u0161e od 50.000 pojedinaca. Bez obzira na ove hipoteti\u010dke procene, svi autori nagla\u0161avaju demografski zna\u010daj A\u0161aninka naroda i predstavljaju ovu grupu kao jedan od najve\u0107ih autohtonih populacionih kontingenata peruanske Amazonije, pa \u010dak i \u010ditavog amazonskog basena.<\/p>\n\n\n\n

Prema popisu iz 1993. godine Instituta za statistiku i informatiku (INEI), narod A\u0161aninka u Peruu broji 51.063 pojedinca raspore\u0111enih u 359 zajednica, \u0161to ih \u010dini najbrojnijom autohtonom populacijom peruanske Amazonije (Zolezi 1994: 15). U Brazilu, istra\u017eivanja koja su sproveli antropolozi, autohtone organizacije i Funai tako\u0111e pokazuju velike varijacije zbog nedostatka preciznih zapisa. Uz ove tehni\u010dke pote\u0161ko\u0107e dolazi i izra\u017eena migraciona tendencija, karakteristi\u010dna za tradicionalno dru\u0161tvo A\u0161aninka, \u0161to ote\u017eava preciznija istra\u017eivanja. Uprkos tim pote\u0161ko\u0107ama, nevladina organizacija CPI-AC procenila je da populacija A\u0161aninka koja \u017eivi na teritoriji Brazila broji oko 869 osoba.<\/p>\n\n\n\n

Prema podacima CPI-AC, populacija A\u0161aninka u oblasti reke Am\u00f4nia 2004. godine brojala je ukupno 472 osobe, \u0161to predstavlja otprilike polovinu svih A\u0161aninka koji \u017eive u Brazilu. Vi\u0161e od 80% ove populacije danas \u017eivi u selu Apiwtxa ili u njegovoj blizini (na manje od trideset minuta vo\u017enje motorizovanom kanuom). Putem reke, selo Apiwtxa je udaljeno pribli\u017eno 80 kilometara od Mare\u0161al Taumaturga i 350 kilometara od Kruzeira do Sula. U vazdu\u0161noj liniji, udaljenost iznosi oko 30, odnosno 180 kilometara. Ovo selo je osnovano 1995. godine, u donjem delu autohtonih teritorija, blizu granice sa Ekstraktivisti\u010dkim rezervatom gornjeg \u017duru\u00e1 i naseljem Instituta za kolonizaciju i agrarnu reformu.<\/p>\n\n\n\n

Tako\u0111e prema podacima CPI-AC, autohtona teritorija reke Breu imala je 2004. godine populaciju od 114 A\u0161aninka. Na autohtonoj teritoriji Igarape Primavera \u017eivela je u to vreme 21 osoba, dok je u autohtonoj teritoriji Kampa do Rio Envira bilo 262 pojedinca.<\/p>\n\n\n\n

Ime i jezik<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

A\u0161aninke pripadaju jezi\u010dkoj porodici Aruak* <\/em>(ili Arawak). Oni su glavni predstavnici sub-andskih Aruak naroda, me\u0111u kojima su tako\u0111e Matsiguenga, Nomatsiguenga i Janesha (ili Amue\u0161a). Iako postoje dijalekatske razlike, A\u0161aninke pokazuju veliku kulturnu i jezi\u010dku homogenost.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

*Aruak (ili Arawak) jezi\u010dka grupa obuhvata vi\u0161e jezika koje govore narodi koji \u017eive u razli\u010ditim delovima Ju\u017ene Amerike i Kariba. Smatra se da su Aruak jezici, koji uklju\u010duju A\u0161aninka, Taino i Lokono jezike, me\u0111u najstarijima u Amazoniji, sa poreklom koji mo\u017ee da se prati do vi\u0161e hiljada godina unazad. Ova jezi\u010dka porodica obuhvata mnoge etni\u010dke grupe koje su danas uglavnom rasute po \u0161umama Amazona i nekim karipskim ostrvima<\/span><\/em>.<\/span><\/p>\n\n\n\n

Istorijski gledano, narodi Aruak grupe, poput Ta\u00edno u Karibima, do\u017eiveli su zna\u010dajan kulturni uticaj dolaskom Evropljana u 15. veku, \u0161to je dovelo do smanjenja njihovog broja i asimilacije mnogih zajednica usled bolesti, ropstva i kolonijalne ekspanzije. Me\u0111utim, u ju\u017enoameri\u010dkim \u0161umama, neki narodi su uspeli da odr\u017ee relativno izolovano postojanje i o\u010duvaju svoj jezik i tradiciju, \u0161to je slu\u010daj i sa plemenom A\u0161aninka na reci Am\u00f4nia, koje koristi Aruak jezik u svakodnevnoj komunikaciji.<\/em><\/span><\/p>\n\n\n\n

Aruak jezici se danas smatraju klju\u010dnim za istra\u017eivanje i o\u010duvanje amazonskog biodiverziteta i kulturnog identiteta regiona. Mnogi od ovih jezika su i dalje vitalni, a pojedini narodi uspevaju da prenose jezik i kulturu novim generacijama uprkos izazovima. Pojedini akademski projekti i programi za\u0161tite poma\u017eu u dokumentovanju i revitalizaciji ovih jezika, \u0161to doprinosi o\u010duvanju kulturne ba\u0161tine i razumevanju drevnih tradicija naroda Aruak jezi\u010dke grupe.<\/em><\/span><\/p>\n\n\n\n

Kroz istoriju, A\u0161aninke su identifikovani pod razli\u010ditim imenima: Ande, Anti, \u010cun\u010do, Pilcozone, Tamba, Kampari. Ipak, najpoznatiji su pod nazivom Campa ili Kampa, \u0161to je izraz koji antropolozi i misionari \u010desto koriste za ekskluzivno ozna\u010davanje A\u0161aninka naroda ili sub-andskih Aruak naroda uop\u0161teno \u2013 izuzimaju\u0107i Piro i Amue\u0161a narode. Ashen\u0129ka je samonaziv ovog naroda i mo\u017ee se prevesti kao \u201emoji ro\u0111aci,\u201d \u201emoji ljudi,\u201d ili \u201emoj narod.\u201d Ovaj termin tako\u0111e ozna\u010dava kategoriju dobrih duhova koji obitavaju \u201ena visini\u201d (henoki).<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Slike preuzete sa Museu do \u00cdndio muzeja u Brazilu koji nudi razne resurse i informacije o indigenim kulturama. <\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Istorija u Peruu<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Istorija kontakta izme\u0111u A\u0161aninka naroda i \u201ebelog sveta\u201d veoma varira u zavisnosti od regiona. U Peruu su neki lokalni A\u0161aninka narodi bili u kontaktu s kolonijalnim misionarskim delovanjem jo\u0161 od kraja 16. veka, dok su drugi uspostavili kontakt s nacionalnim dru\u0161tvom tek krajem 19. veka, u periodu eksploatacije kau\u010duka i gume.<\/p>\n\n\n\n

Mo\u017eemo podeliti istoriju kontakta A\u0161aninka sa belcima u dva velika perioda: kolonijalno doba, koje je uglavnom obele\u017eeno misionarskim pohodima u centralnu d\u017eunglu, i period nezavisnog Perua, obele\u017een \u0161irenjem industrije gume koja je oblikovala razli\u010dite delove Amazona, kao i prisustvom novih segmenata belog dru\u0161tva me\u0111u autohtonim populacijama. Iako su kontakti sa belcima duboko promenili \u017eivot A\u0161aninka, istorija, konflikti i pote\u0161ko\u0107e ovog autohtonog naroda nije zapo\u010dela dolaskom Evropljana.<\/p>\n\n\n\n

Trgovina i rat u Centralnoj d\u017eungli<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

A\u0161aninke su prisutni u centralnoj peruanskoj d\u017eungli najmanje 5.000 godina. Teritorija sub-andskih Aruak naroda grani\u010dila se sa centralnim delom carstva Inka, dok su u amazonskom regionu granice izme\u0111u Aruak naroda i Pano grupa bile manje definisane (obe grupe su Inke nazivali Anti). U svojim istra\u017eivanjima, francuska antropolo\u0161kinja Renard-Cazevitz (1985; 1991; 1992) pokazala je kako su se ove tri grupe razvijale odnose susedstva koji su, u zavisnosti od okolnosti, imali prijateljski ili ratoborni karakter.<\/p>\n\n\n\n

Trgovina i rat pre dolaska \u0160panaca<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Iako u manjem obimu, pre dolaska \u0160panaca postojale su stalne trgova\u010dke mre\u017ee u vreme mira izme\u0111u naroda nizijskih oblasti i Inka, a A\u0161aninke su aktivno u\u010destvovale u ovoj trgovini. Tokom letnjih meseci, delegacije amazonskih Indijanaca putovale su do najbli\u017eih gradova Inka s proizvodima iz \u0161ume: \u017eivotinjama, krznom, perjem, drvetom, pamukom, lekovitim biljem, medom\u2026 Zauzvrat, Anti su se vra\u0107ali na svoja podru\u010dja s tkaninama, vunom i, pre svega, metalnim predmetima (zlatnim i srebrnim nakitom, sekirama). Mnogi od tih proizvoda distribuirani su unutar mre\u017ea srodstva i u me\u0111uplemenskoj trgovini unutar Amazonije. Osim ekonomskog zna\u010daja, nabavka retkih i vrednih dobara bila je na\u010din obezbe\u0111ivanja mira, uspostavljanjem politi\u010dkih saveza me\u0111u trgovcima, pa \u010dak i stvaranjem srodni\u010dkih veza.<\/p>\n\n\n\n

Uprkos ovim razmenama, periodi mira \u010desto su se smenjivali s ratovima, jer je carstvo Inka stalno te\u017eilo osvajanju d\u017eungle i njenih stanovnika. Bez obzira na vojnu nadmo\u0107 i uporne napore, ekspanzionisti\u010dki poku\u0161aji carstva Inka ka istoku pokazali su se uzaludnim i katastrofalnim. Kada bi se pretnja Inka intenzivirala, \u201enarodi \u0161ume\u201c, iskusni ratnici prilago\u0111eni svom okru\u017eenju (strmi dolinama, te\u0161ko dostupnim \u0161umama i rekama), mobilisali su svoje \u0161iroke mre\u017ee saveznika oslonjene na unutra\u0161nju trgovinu nizijskih oblasti i sa lako\u0107om branili svoje zemlje. <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Porodica Ashaninka peca na reci Am\u00f4nia. Foto: M\u00e1rcio Ferreira, 1989.<\/p>\n\n\n\n

Pre Inka Carstva: Trgova\u010dke i ratne mre\u017e<\/strong>e<\/h2>\n\n\n\n

Pre Inka carstva, temelji me\u0111uplemenskih trgova\u010dkih i ratnih mre\u017ea unutar Amazonije postojali su sve do kraja 19. veka, polako se uru\u0161avaju\u0107i sa intenzivnijom penetracijom belaca u Amazoniju tokom perioda eksploatacije kau\u010duka. U ovom trgovinskom i ratnom sistemu, A\u0161aninke i, generalno, sub-andski Aruak, zauzimali su istaknuto mesto. Njihova privilegovana pozicija proiza\u0161la je ne samo iz strate\u0161ke lokacije izme\u0111u planinskih podru\u010dja i Pano grupa \u2014 \u0161to im je omogu\u0107ilo mobilizaciju \u201enaroda \u0161ume\u201c kada bi pretnja od strane Inka ili belaca postajala ja\u010da \u2014 ve\u0107 i iz kontrole proizvodnje glavnog proizvoda uklju\u010denog u amazonsku trgovinu: soli, koja se me\u0111u A\u0161aninka narodom sa reke Am\u00f4nia naziva tsiwi.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Za narode \u0161ume, so je bila veoma tra\u017eena roba, poznata po ukusu koji je davala hrani i kao sredstvo za o\u010duvanje hrane u vla\u017enoj klimi nizijskih podru\u010dja. U blizini reke Perene, na teritoriji A\u0161aninka, nalazi\u0161ta na brdima Cerro de la Sal predstavljala su glavnu izvor snabdevanja za amazonske narode, kao i politi\u010dki, ekonomski i duhovni centar sub-andskih Aruak. Iako je njihov tradicionalni obrazac naseljenja raspr\u0161en, u blizini Cerro de la Sal formirala se ve\u0107a koncentracija razli\u010ditih grupa, uklju\u010duju\u0107i Amuesha, Matsiguenga, Nomatsiguenga i, pre svega, A\u0161aninka.<\/p>\n\n\n\n

U ovom scenariju, Anti su vekovima spre\u010davali masovnu penetraciju ne-amazonskih naroda u svoje teritorije, odr\u017eavaju\u0107i granicu izme\u0111u visokih i nizinskih podru\u010dja relativno stabilnom.<\/p>\n\n\n\n

Kolonizacija i pobune autohtonih zajednica <\/strong><\/h2>\n\n\n\n


Za razliku od drugih domoroda\u010dkih dru\u0161tava Amazona, narod Ashaninka ima dugu istoriju kontakta sa svetom belih, koja je po\u010dela krajem XVI veka. Nakon okupacije obale i planina, \u0160panci osvajaju Inka carstvo i zapo\u010dinju svoju penetraciju ka Amazonu. MIsionari negde pominjani i kao Isusovci, Font i Mastrillo prvi su uspostavili kontakt sa Ashaninkama 1595. godine. Istra\u017euju\u0107i Srednju Amazoniju iz planinskog grada Andamarca, dva pisma koja su misionari poslali svojim nadredjenima predstavljaju prvi dokumentovani izvor o grupi indijanaca Pilcozone, koja se danas identifikuje kao Ashaninka.<\/p>\n\n\n\n

\u010cetrdeset godina nakon prvog kontakta koji su uspostavili isusovci, franjevci zapo\u010dinju evangelizaciju domoroda\u010dkih populacija Srednje Amazonije, ulaze\u0107i severnije, blizu podru\u010dja Cerro de la Sal. 1635. godine, Jer\u00f3nimo Jimenez inaugurira dolazak franjevaca, ulaze\u0107i u ashaninka teritoriju i osnivaju\u0107i misiju Quimiri (danas grad La Merced). 1637. godine, organizuje prvu istra\u017eiva\u010dku ekspediciju reke Perene, ali gubi \u017eivot kao \u017ertva zasede Ashaninka. 1648. godine, privu\u010deni mitom o Paititi koji ovo mesto prikazuje kao bogato zlatom, ekspedicija misionara i avanturista kre\u0107e prema Cerrou de la Sal, ali ponovo je desetkovana napadom Ashaninka.<\/p>\n\n\n\n

I pored uzastopnih poraza, \u0161panske ekspedicije se nastavljaju. Raspadanje doma\u0107eg sistema razmene, kroz uspostavljanje misija na strate\u0161kim mestima, prvi put se javlja tokom evangelizatorskog poduhvata Biedme, franjevca koji se identifikuje kao prvi istra\u017eiva\u010d peruanske regije planina.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Slike preuzete sa Museu do \u00cdndio muzeja u Brazilu koji nudi razne resurse i informacije o indigenim kulturama. <\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Nakon \u0161to je 1671. godine dobio dozvolu za nove ekspedicije u regionu Cerro de la Sal, Biedma organizuje prvu ekspediciju 1673. godine, ponovo otvaraju\u0107i misiju Quimiri, koja je do tada bila izgubljena, i osniva Santa Cruz de Sonomoro, \u010dime kontroli\u0161e glavne rute pristupa visokim predelima. Godine 1674, Biedma osniva misiju Pichana s ciljem kontrole prolaza domorodaca izme\u0111u reka Ene i Tambo ka Cerrou de la Sal. Ova misija je predata na brigu ocu Izquierdu, a populacija Ashaninka u Pichani, predvo\u0111ena poglavicom Mangor\u00e9om i podr\u017eana vo\u0111ama iz Cerra de la Sal, di\u017ee ustanak protiv franjeva\u010dke uprave, koja poku\u0161ava da zabrani poligamiju, i ubija misionare.<\/p>\n\n\n\n

Partidario upotrebe sile za osvajanje domorodaca, Biedma umire 1687. godine tokom jo\u0161 jedne ekspedicije s ciljem osnivanja misije na reci Tambo. Tragi\u010dna smrt Biedme, verovatno \u017ertva osvete Pira koji su, prethodne godine, napadnuti od strane Conibo koje je pratio misionar, prakti\u010dno zatvara reku Tambo za belu penetraciju do po\u010detka 20. veka.<\/p>\n\n\n\n

Stotinu godina nakon prvih kontakata izme\u0111u Ashaninka i belaca, rezultati \u0161panske penetracije su prakti\u010dno nepostoje\u0107i. Napori kolonizatora se nastavljaju tokom 18. veka sa intenziviranjem pritiska na Cerro de la Sal. U nekim misijama, sve\u0161tenici uspostavljaju kova\u010dnice i predstavljaju se kao jedini dobavlja\u010di metalnih alata kako bi privukli i zadr\u017eali pod kontrolom doma\u0107e stanovni\u0161tvo. Ignorisan u vreme Biedme, zahtev franjevaca za izgradnju tvr\u0111ava u regionu se ostvaruje osnivanjem, 1737. godine, prve tvr\u0111ave u misiji Santa Cruz de Sonomoro.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Ve\u0107e misije su mogle okupljati stotine domorodaca, ali je udeo domoroda\u010dke populacije u tim misijama minimalan. Mnogi Indijanci be\u017ee napu\u0161taju\u0107i misije, drugi radije ostaju izolovani od belaca, dok ve\u0107ina uspostavlja povremene kontakte, obi\u010dno kroz nekog vo\u0111u, sa misionarima kako bi nabavili metalne alate i druge robu. I pored ove op\u0161te konstatacije, postepena podr\u0161ka Kraljevine franjevcima, kako u naoru\u017eanju tako i u novcu, pove\u0107ala je \u0161panski pritisak u Centralnoj Amazoni, a mno\u017eenje misija imalo je zna\u010dajan uticaj na na\u010din \u017eivota domoroda\u010dkih populacija, postavljaju\u0107i temelje za pobune. U o\u010dima domorodaca, \u017eivot u misijama tako\u0111e je povezan sa smr\u0107u i terorom bolesti.<\/p>\n\n\n\n

Obrazac naseljavanja koji su nametale misije prvo se manifestovao kroz sedentarizaciju i obavezno su\u017eivot u multi-etni\u010dkim selima sa heterogenom populacijom karakterisanom vezama srodstva, ali i unutra\u0161njim sukobima i rivalstvima. Gubitak slobode, su\u0161tinski deo ashaninka \u017eivota, poja\u010dao se zabranom poligamije. Kao \u0161to je primetio Bodley (1970: 4-5), tokom prvih vekova \u0161panske konkvista, uloga vo\u0111a bila je odlu\u010duju\u0107a za uspehe i neuspehe misija. Dok je distribucija dobara vo\u0111ama omogu\u0107avala misionarima da izvr\u0161e odre\u0111enu kontrolu nad populacijom, pona\u0161anje vo\u0111a je \u010desto osporavalo hri\u0161\u0107anski ideal. Poligamija, kao atribut presti\u017ea za vo\u0111e, smatrana je od strane franjevaca kao skandalozno socijalno pona\u0161anje, koje otkriva haoti\u010dnu primitivnu promiskuitet.<\/p>\n\n\n\n

U ovom kontekstu, indijanska pobuna koju je predvodio Juan Santos Atahualpa zauzima posebno mesto u peruanskoj istoriji i zaslu\u017euje posebnu pa\u017enju. Kroz ovu pobunu, Indijanci iz Centralne Amazone, a posebno Ashaninka, vra\u0107aju svoju politi\u010dku autonomiju i celovitost svog tradicionalnog teritorija, koji je postepeno prepu\u0161tan belcima. Atahualpa, predstavljen kao andinski mestizo ili Quechua Indijanac, navodno je primio religijsko obrazovanje u Kusku i putovao po Evropi i Africi (Angola i Kongo) sa jednim jezuitskim sve\u0161tenikom. Sti\u017ee u Kuisopango, u srcu Gran Pajonal-a, u martu 1742. godine, u pratnji vo\u0111e Pira. Samoproklamovani Inka ili \u201csin Bo\u017eiji\u201d, Atahualpa \u017eeli da obnovi svoje izgubljeno Kraljevstvo i protjera intruze uz pomo\u0107 svojih indijanskih bra\u0107e, ujedinjenih u borbi protiv belaca.<\/p>\n\n\n\n

S vestima da dolasku Mesije oslobodioca, indijanski poslanici \u0161alju se iz Gran Pajonal-a i \u0161ire vest po Centralnoj Amazoni i susednim visokim predelima. Indijanci odgovaraju na ovu poruku, i ubrzo, franciske misije se napu\u0161taju. Ashaninka, Amuesha, Piro, Conibo i druge grupe konvergiraju ka Gran Pajonal-u, ohrabreni nadom da \u0107e videti sina Bo\u017eijeg. Indijanci iz planinskih predela pridru\u017euju se pokretu, a pan-indijanska pobuna se organizuje u Centralnoj Amazoniji. Juan Santos Atahualpa poziva \u0160pance i Afrikance da se povuku u visoke predjele. Poziv je odbijen i oru\u017eani sukob postaje neizbe\u017ean.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Slike preuzete sa Museu do \u00cdndio muzeja u Brazilu koji nudi razne resurse i informacije o indigenim kulturama. <\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Izme\u0111u 1742. i 1752. godine, sukobi izme\u0111u Indijanaca i \u0161panskih trupa se mno\u017ee, pru\u017eaju\u0107i pobunjenicima niz pobeda koje su obezbedile politi\u010dku autonomiju indijanaca iz peruanske Centralne Amazone i neokrnjivost njihovih tradicionalnih teritorija vi\u0161e od jednog veka. Revolucionarni ideal Atahualpe nije se ograni\u010davao samo na nizije, ve\u0107 je \u017eeleo da ujedini sve Indijance protiv “ne-Indijanaca”.<\/p>\n\n\n\n

Tokom decenija koje slede pobuni Atahualpe i Anti, peruanska Centralna Amazonija ostaje pod dominacijom Indijanaca. \u0160panci se ograni\u010davaju na kontrolu puteva ka visinama i za\u0161titu svojih pozicija u planinama. Na donjem Ucayali, misionari uspostavljaju trgovinu sa re\u010dnim grupama Pano, ali je teritorija Ashaninka nedostupna belcima. Kada Peru sti\u010de svoju nezavisnost 1822. godine, Amazonija ostaje u velikoj meri nepoznata; tajanstvena i prete\u0107a zemlja \u010dija je integracija neophodna za konsolidaciju nove nacije.<\/p>\n\n\n\n

Ashaninka i ekonomija kau\u010duka<\/h2>\n\n\n\n

Ponovno osvajanje peruanske Centralne Amazonije postepeno se organizuje iz regije Chanchamayo prema Cerrou de la Sal i Pereneu. Iako se nastavlja rad zapo\u010det od strane \u0160panaca u prethodnim vekovima, nova peruanska kolonizacija uzima ne\u0161to druga\u010diji smer, vo\u0111ena pre svega ekonomskim i politi\u010dkim interesima, a sekundarno religijskim ili civilizacijskim.<\/p>\n\n\n\n

Prvi korak u rekonstrukciji, vojna ekspedicija je organizovana 1847. godine u pravcu Cerrou de la Sal. I pored otpora domorodaca, vojnici, uz prisustvo andinskih kolonista, osnivaju tvr\u0111avu San Ram\u00f3n, uspostavljaju nova naselja i postepeno ponovo preuzimaju kontrolu nad ashaninka metalur\u0161kim radionicama.<\/p>\n\n\n\n

Kolonizacija doline Chanchamayo, Perenea i Cerrou de la Sal podstaknuta je vladinom politikom koja olak\u0161ava migraciju andinskog porekla i pru\u017ea podsticaje za stranu imigraciju.<\/p>\n\n\n\n

Godine 1891. peruanska vlada dodeljuje 500.000 ha zemlje sme\u0161tenih uz obale reke Perene britanskoj Peruvian Corporation. Ova kompanija je zadu\u017eena za razvoj podru\u010dja, prvenstveno kroz planta\u017ee kafe, u koje su stotine Ashaninka postepeno uklju\u010dene kao radna snaga.<\/p>\n\n\n\n

Premesteni u Gran Pajonal i nizinske oblasti ili okupljeni u poljoprivrednim kolonijama, Ashaninka polako popu\u0161taju pred sve prisutnijim belim naseljenicima. Krajem 19. veka, Peruanci kontroli\u0161u Cerro de la Sal i po\u010dinju industrijsku proizvodnju ovog proizvoda. Dok gubitak soli najavljuje ekonomsku zavisnost, dramati\u010dna pri\u010da zahvata niske predele peruanske Amazone i duboko menja \u017eivot domoroda\u010dkih populacija: bum kau\u010duka.<\/p>\n\n\n\n

Potraga za gumom, autohtonom vrstom u Amazoni, duboko je promenila istoriju regije i imala dramati\u010dne posledice za domoroda\u010dke populacije. Niske peruanske zemlje, kao i Acre, bile su popri\u0161te istrebljenja raznih domoroda\u010dkih naroda. Ova eksploatacija zapo\u010dinje 1870-ih godina i doti\u010de Ashaninka u oblasti Alto Ucayali. Va\u017eno je napomenuti da je glavna proizvodnja gume u ovoj oblasti caucho (Castilloa elastica), a ne seringa (Hevea brasiliensis). Iako je kvalitativno inferiorna u odnosu na seringu, caucho se odlikuje itinerantnim karakterom proizvodnje, koji zahteva stalnu mobilnost radne snage u potrazi za drve\u0107em koje daje lateks.<\/p>\n\n\n\n

Za razliku od seringueiroa, koji se nastanjuje u seringalu i svakodnevno prolazi putevima do svog mesta kako bi prikupio lateks od h\u00e9vea, ekstrakcija caucha zahteva se\u010denje drveta i dovodi do stalne teritorijalne ekspanzije radne snage, kako se proizvodnja svake oblasti iscrpljuje. Iako su metode ekstrakcije razli\u010dite i ekolo\u0161ki uticaj je destruktivniji u slu\u010daju caucha, ekonomija gume, kako u slu\u010daju seringa, tako i caucha, zasniva se na istom ekonomskom sistemu: aviamento ili habilitaci\u00f3n.<\/p>\n\n\n\n

Na habilitaciji, kao i u aviamentu, cela ekonomija gume je strukturirana kroz hijerarhizovani lanac dugova koji povezuje razli\u010dite posrednike. Na samoj osnovi, tj. u odnosu gazda\/proizvo\u0111a\u010d, novac ne cirkuli\u0161e i slu\u017ei samo kao apstraktna referenca za uspostavljanje duga, koji se stalno aktivira kroz kupovinu i obezbe\u0111ivanje novih dobara u zamenu za proizvedenu gumu. Fiktivne cene odre\u0111uje gazda proizvoljno s ciljem da dr\u017ei svoje radnike pod svojom kontrolom kroz upravljanje dugom koji nikada ne sme biti otpla\u0107en. Ovaj moderni sistem ropstva, aviamento, vezuje seringueiroa za seringal i gazdu seringalista. Sli\u010dno tome, habilitaci\u00f3n uspostavlja, kroz ve\u010dni dug, odnos zavisnosti izme\u0111u gazde caucheira i njegovih radnika. Iako je razlika va\u017ena, osnovna razlika izme\u0111u eksploatacije caucha i seringa zapravo le\u017ei u mobilnosti koja postaje neophodna u sistemu caucheira, ali ekonomska struktura koja osnova i usmerava proizvodnju gume, na op\u0161ti na\u010din, je identi\u010dna.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Eksploatacija caucha u peruanskoj Amazoniji povezana je sa krvavim figurama velikih gazda poput Carlosa Scharfa ili Julija Cesara Arane. Ovaj poslednji je imao “carstvo” u regionu Iquitos, ali istorija je izabrala Carlosa Fitzcarralda kao “Kralja caucha”. Fitzcarraldo se sklonio me\u0111u indijance Gran Pajonala nakon \u0161to je optu\u017een za \u0161pijuna\u017eu za \u010cile i osu\u0111en na smrt od strane peruanskih vlasti. Ashaninka ga su tuma\u010dili kao “Mesiju” koji se vratio, i preciznije, kao personifikaciju duha amach\u00e9nka poslatog od strane Pawa (demiurg ashaninka). Fitzcarraldo je uspeo da okupi pod svojom kontrolom nekoliko Ashaninka, kojima je uzvra\u0107ao oru\u017ejem. Uz Campa se pridru\u017euju Piro i neki mestici, \u010dime se formira “prava milicija” koja omogu\u0107ava Fitzcarraldu da kontroli\u0161e proizvodnju caucha na \u0161irokom podru\u010dju. Smrt Fitzcarralda tokom brodoloma na Alto Urubambi 1897. godine zatvara avanture jednog lika odgovornog za krvave pohode koje su obele\u017eile istoriju ovog regiona. Eksploatacija caucha izazvala je decimaciju mnogih domoroda\u010dkih populacija. Pored kori\u0161\u0107enja tradicionalnih rivaliteta me\u0111u grupama, Fitzcarraldo je podsticao unutra\u0161nje sukobe me\u0111u Ashaninka, kr\u0161e\u0107i zabranu unutra\u0161njeg rata unutar grupe.<\/p>\n\n\n\n

Od 1912. godine, ekonomija caucha postepeno ulazi u krizu usled opadanja cena gume na me\u0111unarodnom tr\u017ei\u0161tu. Institucionalizovane pohode gazda caucha smanjuju se tokom prvih decenija 20. veka, sve do potpunog nestanka. Sa napretkom peruanske kolonizacije u amazonskom regionu, mnogi Ashaninka po\u010dinju da rade u razli\u010ditim ekonomskim aktivnostima koje promovi\u0161u belci: farme, poljoprivreda, kafa, lov, drvo, caucho\u2026<\/p>\n\n\n\n

Suo\u010deni sa nasiljem ekonomije caucha, mnogi Ashaninka su tako\u0111e koristili oru\u017eje u borbi, neki su migrirali u pograni\u010dne oblasti Brazila i Bolivije, dok su drugi prona\u0161li za\u0161titu u protestantskim i evangeli\u010dkim misijama.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Slike preuzete sa Museu do \u00cdndio muzeja u Brazilu koji nudi razne resurse i informacije o indigenim kulturama. <\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

\u201eGringos\u201c i \u201ekomunisti\u201c<\/h2>\n\n\n\n

Za mnoge Ashaninka, severnoameri\u010dke misije koje su se multiplicirale u peruanskoj Amazoni tokom 20. veka predstavljale su oblik za\u0161tite od gazda cauche i ropstva. Godine 1921. godine, Stahl, misionar Adventista sedmog dana, osniva misiju na Alto Perene i najavljuje Apokalipsu i dolazak Hrista na zemlju. Mesijanstvo postepeno privla\u010di oko dve hiljade Indijanaca iz regija Perene, Tambo, Pango i Gran Pajonal (Bodley 1970: 114).<\/p>\n\n\n\n

Najavljeni doga\u0111aj se ne ostvaruje, a polako ve\u0107ina Ashaninka se udaljava od misionara. Tokom narednih decenija, misije se multipliciraju. Putem Summer Institute of Linguistics, South American Indians Missions i posebno Seventh-Day Adventist, prisustvo severnoameri\u010dkih misionara se intenzivira me\u0111u Ashaninka i dosti\u017ee rekordne brojke.<\/p>\n\n\n\n

Indijanska mesijanska tradicija tako\u0111e je aktivirana u uklju\u010divanju Ashaninka u Movimiento de Izquierda Revolucionaria (MIR). Dolazak MIR-a 1965. podelio je zajednice, ali su neki Ashaninka na kraju postali deo revolucionarnih trupa. Oru\u017eana borba bila je kratka, a pobunjenici su brzo i strogo suzbijeni od strane vojnika uz ekstremnu nasilje: sela su bombardovana napalmom, a sprovodile su se torture i egzekucije. Vo\u0111eni proro\u010danstvima \u0161amana, Ashaninka su u Lobat\u00f3nu, vo\u0111i pokreta u regionu, videli povratak Itomi Pawa, sina Bo\u017eijeg, i nadu za bolju budu\u0107nost (Brown & Fernandez 1991).<\/p>\n\n\n\n

Tokom 1980-ih, revolucionarni gerilski pokreti, disidentni od peruanske levice, ponovo su u\u0161li na teritoriju Ashaninka. Sendero Luminoso (SL), osnovan 1969. od strane Guzmana, zapo\u010deo je svoju maoisti\u010dku propagandu u Selva Central, takmi\u010de\u0107i se sa Movimiento Revolucionario Tupac Amaru (MRTA), preostalim delom MIR-a. Bore\u0107i se jedni protiv drugih za kontrolu ruralnog stanovni\u0161tva i trgovinu kokainom koja podr\u017eava njihove akcije, oba pokreta su postavila temelje oru\u017eane revolucije protiv peruanske vlade koja je postepeno organizovala kontra-insurakciju.<\/p>\n\n\n\n

Stanje rata koje je karakterisalo peruansku Amazoniju krajem 1980-ih i po\u010detkom 1990-ih imalo je katastrofalne posledice po Ashaninka: ubistva lidera, torture, prisilno indoktriniranje dece, vojnu obuku, egzekucije\u2026 Godine 1990, SL je imao apsolutnu kontrolu nad regionom Ene i Alto Tambo, a naredne godine oko deset hiljada Ashaninka je \u017eivelo pod vla\u0161\u0107u gerilaca (Espinosa 1993b: 80-82).<\/p>\n\n\n\n

Suo\u010deni s ovom situacijom nasilja, reakcija Ashaninka bila je aktivna i raznolika. Neki su sara\u0111ivali, drugi su se povukli iz podru\u010dja sukoba, dok su mnogi ratovali sa svojim oru\u017ejem, organizuju\u0107i kontraofenzivu i objavljuju\u0107i rat “komunistima” iz MRTA i SL-a. Kroz nove oblike politi\u010dke organizacije predstavljene modernim indijanskim asocijacijama, Ashaninka su reinterpretirali stare modele ratnih konfederacija, kori\u0161\u0107ene uspe\u0161no za obuzdavanje inkaskog ili \u0161panskog ekspanzionizma. Suo\u010deni s pretnjom, politi\u010dka alijansa Aruak subandina se organizovala i ponovo institucionalizovala rat protiv zajedni\u010dkog neprijatelja.<\/p>\n\n\n\n

Trenutno, Ashaninka se nalaze na brazilskoj teritoriji u Alto Juru\u00e1. Potekli su iz Perua i danas su sme\u0161teni na obalama reka Am\u00f4nia, Breu, Envira i u igarap\u00e9 Primavera, ali je te\u0161ko precizno utvrditi istoriju naseljavanja Ashaninka u ovom regionu. Informacije iz regionalne historiografije su nejasne i daju malo naznaka o prisustvu ovog naroda na brazilskom tlu.<\/p>\n\n\n\n

Francuski sve\u0161tenik Tastevin je tokom prvih decenija 20. veka obavio nekoliko putovanja u Alto Juru\u00e1 i prona\u0161ao grupe Ashaninka u podno\u017eju brda Contamana, na izvorima reke Juru\u00e1-Mirim, pritoke leve obale Alto Juru\u00e1. U svom mapiranju indijanskih grupa u Acre-u, zasnovanom na izvorima putnika i kroni\u010dara, Castelo Branco (1950: 8) tvrdi da su Kampa ve\u0107 lutali tim podru\u010djem krajem 17. i po\u010detkom 18. veka.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Populacija koja se danas nalazi na reci Am\u00f4nia poti\u010de iz razli\u010ditih horizonta i rezultat je uzastopnih migracija. Pored preseljavanja stanovni\u0161tva u pravcu Peru-Brazil, preko Alto Juru\u00e1, tokom 20. veka zabele\u017eene su i razne migracije Ashaninka sa reke Envira i Breu ka reci Am\u00f4nia. Iako su neke porodice Ashaninka od 1930. godine stabilno \u017eivjele na reci Am\u00f4nia, postoje rodbinske veze koje povezuju Ashaninka na Am\u00f4ni sa onima sme\u0161tenim i na peruanskoj teritoriji i na drugim mestima u Brazilu.<\/p>\n\n\n\n

Prema uobi\u010dajenoj hipotezi me\u0111u nau\u010dnicima koji prou\u010davaju ovo dru\u0161tvo, prisustvo Ashaninka u brazilskoj regiji Alto Juru\u00e1 (kao i u bolivijskoj regiji Madre de Dios) rezultat je delovanja peruanskih caucheiros, koji su ih krajem 19. i po\u010detkom 20. veka doveli iz Ucayali u ove pograni\u010dne regione. Me\u0111utim, ne sla\u017eu se svi Ashaninka sa ovom verzijom.<\/p>\n\n\n\n

Ashaninka potvr\u0111uju da su krajem 19. i po\u010detkom 20. veka reka Am\u00f4nia tako\u0111e bila stani\u0161te njihovih tradicionalnih neprijatelja, Amahuaka, koji su smatrani “divljim” Indijancima. Za kau\u010derske i seringa\u0161ke gazde, prisustvo Amahuaka predstavljalo je stalnu pretnju eksploataciji kau\u010da i stvorilo konstantnu brigu. Poznati kao izvanredni ratnici, Ashaninka su slu\u017eili interesima brazilskih i peruanskih gazda koji su strate\u0161ki podsticali tradicionalne neprijateljstva izme\u0111u ova dva naroda. Naoru\u017eani i podstaknuti od strane belaca, koji su im nudili robu, Ashaninka su razbili i progonili Amahuaka. Ashaninka koji danas \u017eive na reci Am\u00f4nia nisu direktno u\u010destvovali u pohodima protiv Amahuaka, ali pamte pri\u010de svojih predaka.<\/p>\n\n\n\n

Iako su Ashaninka u\u010destvovali u eksploataciji kau\u010da i za\u0161titi seringa, nisu se integrisali u ekonomiju ekstraktivnog seringa, za razliku od drugih indigenih grupa u Acreu. Me\u0111utim, prihvatili su sistem aviamento koji je regulisao trgovinske transakcije u regionu.<\/p>\n\n\n\n

Obalne oblasti donjeg toka reke Am\u00f4nia, od op\u0161tine Marechal Thaumaturgo do potoka Artur (leva obala) i Montevid\u00e9u (desna obala), gde se nalazila poslednja lokacija biv\u0161eg seringa Minas Gerais, postepeno su naseljavali seringa\u0161i iz severoistoka Brazilu od kraja 19. veka. Pored bogatstva u divlja\u010di, ribolovu i plemenitim drvenim materijalima, visoki Am\u00f4nia, od pomenutih potoka do me\u0111unarodne granice, odlikuje se odsustvom seringa, zbog \u010dega je ova vi\u0161a oblast bila malo po\u017eeljna za belce sve do 1970-ih i intenziviranja eksploatacije drveta.<\/p>\n\n\n\n

Organizacija rada i rast populacije seringa zahtevali su radnu snagu iz spolja\u0161njih izvora koja bi mogla snabdevati barake hranom i drugim proizvodima, kao i osigurati trajnost seringa\u0161a na njegovoj lokaciji. Ashaninka sa reke Am\u00f4nia integrisali su se u mre\u017ee ekonomije kau\u010da, nude\u0107i nove usluge svojim gazdama. Pored kau\u010da, \u010dija proizvodnja je postepeno opadala, glavna aktivnost koju je ova grupa obavljala do 1970-ih, u zamenu za robu, bila je lov na divlje \u017eivotinje, \u0161to je pru\u017ealo i meso i krzna, cenjena u amazonskoj trgovini.<\/p>\n\n\n\n

Eksploatacija drva i borba za zemlju<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Udaljeni od urbanih centara i puteva, Ashaninka nisu direktno i intenzivno pretrpeli posledice ekonomske ekspanzije agro-industrije koja je obele\u017eila “drugo osvajanje” Acrea tokom 1970-ih. Iako su “Paulistas” (ime dato novim kolonistima iz ju\u017enog Brazila) stekli nekoliko seringa u regionu Alto Juru\u00e1 kako bi ih pretvorili u farme za sto\u010darstvo, reka Am\u00f4nia ostala je relativno daleko od ove ekspanzivne fronte, uprkos tome \u0161to su njene obale tako\u0111e pretrpele kr\u010denje \u0161uma za ovu vrstu ekonomije.<\/p>\n\n\n\n

Iako su neke porodice Ashaninka radile sa gazdama na farmama, sade\u0107i polja ili “\u010diste\u0107i” zemlju za sto\u010darstvo, kriza kau\u010da i pritisak na teritoriju u potrazi za novim resursima obele\u017eili su, prete\u017eno, srednji i gornji deo reke Am\u00f4nia eksploatacijom drva. Ova aktivnost je zapo\u010dela tokom 1970-ih i intenzivirala se 1980-ih, pove\u0107avaju\u0107i kontakt Ashaninka sa belom regionalnom zajednicom.<\/p>\n\n\n\n

Abundantna drvo u regionu i njegovi uticaji<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Abundantna drva visokog kvaliteta, posebno u delu naseljenom Ashaninka, donela je reci Am\u00f4nia regionalni nadimak “reka drva”. Intenziviranje eksploatacije drva tokom 1980-ih, uz mehanizovane invazije i masovne se\u010de, dovelo je do katastrofalnih posledica po \u017eivotnu sredinu i lokalno stanovni\u0161tvo. Ova drvena aktivnost duboko je uticala na socijalnu organizaciju i kulturnu reprodukciju Ashaninka na reci Am\u00f4nia.<\/p>\n\n\n\n

Od po\u010detne se\u010de do industrijske prodaje, sistem eksploatacije drva na reci Am\u00f4nia uklju\u010divao je razli\u010dite aktere: ekstraktore, posrednike (ili prekupce), gazde iz Cruzeiro do Sul i evropske kupce. Ashaninka i beli kolonisti delovali su kao osnovna radna snaga u ovom sistemu. Ova radna snaga kori\u0161\u0107ena je za otvaranje puteva u pra\u0161umi, pronala\u017eenje i se\u010du drve\u0107a u trupce, koji su zatim prevo\u017eeni do igarap\u00e9s. Ovaj posao obi\u010dno se obavljao tokom “leta”, u su\u0161noj sezoni.<\/p>\n\n\n\n

Nepravedne trgovina i nepravda prema Ashanink<\/strong>a zajednicama <\/h2>\n\n\n\n

Prema re\u010dima Ashaninka, gazde su obi\u010dno bele\u017eile dugove u sveskama, ali su “uvek kradle”. Indijanci su bili prevareni u merenju du\u017eine i zapremine drva. U tim transakcijama, Ashaninka tvrde da se jedna trupka mognog drva mogla zameniti za kilogram soli ili sapuna.<\/p>\n\n\n\n

Razli\u010dite kompanije su kupovale drvo sa reke Am\u00f4nia, ali je Marmude Cameli Ltda. bila glavna odgovorna za \u0161tetu nanesenu \u017eivotnoj sredini i populaciji Ashaninka, po\u0161to je bila uklju\u010dena u sve invazije na Indijsku teritoriju, promovi\u0161u\u0107i va\u0111enje trupaca mognog i cedrovog drva u industrijskim razmerama. Vi\u0161e od \u00bc teritorije Indijanaca je direktno ili indirektno trpela od intenzivne drvene eksploatacije, \u0161to je duboko uticalo na \u017eivot ovih naroda. Najvi\u0161e pogo\u0111eno podru\u010dje nalazi se izme\u0111u igarap\u00e9s Taboca, Revoltoso i Amoninha, gde su se dogodile tri mehanizovane invazije \u2013 1981, 1985. i 1987. godine \u2013 koje su otvorile ukupno oko 80 kilometara puteva i pravaca u pra\u0161umi.<\/p>\n\n\n\n

Te\u017eak period i kulturne promene<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Ashaninka se se\u0107aju ovog perioda kao vremena oskudice i gladi, u suprotnosti sa situacijom obilja koja je postojala u Alto Am\u00f4nia kada su \u017eiveli izolovanije od belaca. Tokom “decenije drva”, ritual piyarentsi je \u010desto bio napadnut od strane vlasnika zemlje, koji su bili optu\u017eivani da su opijali Indijance rakijom i zlostavljali \u017eene. Muzika i plesovi Indijanaca su bili omalova\u017eavani od strane belaca, koji su donosili svoje snima\u010de i nametali svoje muzi\u010dke preferencije.<\/p>\n\n\n\n

Zbog prisustva belaca, u\u010destalost piyarentsi i kamar\u00e3pi rituala je opala; neki Ashaninka su tako\u0111e prestali da nose kushmu i po\u010deli da se obla\u010de kao lokalno stanovni\u0161tvo. Njihov jezik je bio diskriminisan, a mnogi mu\u0161karci, koji su neprekidno bili anga\u017eovani na se\u010di drva ili u drugim poslovima za belce, su postepeno prestali da se bave svojim tradicionalnim zanatima. Na taj na\u010din, odre\u0111eni predmeti koji su isklju\u010divo proizvodili oni, kao \u0161to su lukovi, strele i \u0161e\u0161iri, su gotovo nestali.<\/p>\n\n\n\n

Posledice i organizacija zajednice<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Osim smanjenja kulturne aktivnosti naroda, period eksploitacije drva se tako\u0111e smatra vremenom najve\u0107e incidencije bolesti i smrti me\u0111u Ashaninkama. Intenzivan kontakt s belcima doveo je do pove\u0107anja raznih bolesti: gripa, upale plu\u0107a, ka\u0161lja, morbila, hepatitisa, tifusne groznice, kolere\u2026 Iako ne postoje kvantitativni podaci koji bi omogu\u0107ili ta\u010dnu procenu uticaja ovih bolesti na indijsku populaciju, Ashaninka tvrde da su one postale endemske, uzrokuju\u0107i mnoge smrti, posebno me\u0111u decom, i pusto\u0161e\u0107i mnoge porodice.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, iako se Indijanci odnose na “vreme drva” kao na period velikih te\u0161ko\u0107a i briga, tako\u0111e isti\u010du da je to vreme dovelo do organizacije zajednice i jedinstva grupe u borbi za svoja prava. U tom procesu, borba za demarkaciju zemlje smatra se presudnim trenutkom koji im je omogu\u0107io da se oslobode zavisnosti od poslodavaca i ponovo osvoje svoju slobodu.<\/p>\n\n\n\n

Od sredine 1980-ih, sve ve\u0107a mobilizacija naroda Ashaninka iz reke Am\u00f4nia uklopila se u kontekst akreanskog indigenizma, karakterizovana intenziviranjem sukoba izme\u0111u Indijanaca i belaca, koji su dostigli svoj vrhunac krajem 1980-ih i po\u010detkom 1990-ih.<\/p>\n\n\n\n

O “vremenu prava”<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Tokom 20. veka, Ashaninka na reci Am\u00f4nia su \u017eiveli druga\u010diju istorijsku situaciju u odnosu na grupu sme\u0161tenu na reci Envira. Na primer, pretnja Amahuaka je postepeno prevazi\u0111ena u doba eksploatacije gume, a velika se\u010da drve\u0107a dovela je do kontakta sa belcima na nivou intenziteta koji nije bio poznat me\u0111u Ashaninka sa reke Envira, \u010dija je teritorija udaljenija od pritiska nacionalnog dru\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n

Zvani\u010dni indigenizam po\u010dinje da deluje na Amoniji od sredine 1980-ih, u vreme vrhunca eksploatacije drva. U tom kontekstu, intervencija Funai-a se smatra po\u010detkom nove ere: \u201cvreme prava\u201d, obele\u017eenog politi\u010dkom svesti, borbom za teritoriju i progonstvom belaca.<\/p>\n\n\n\n

Po\u010detkom 1985. godine, tim iz indigenisti\u010dke agencije, koji dolazi iz Bras\u00edlije, \u0161alje se u podru\u010dje kako bi nastavili rad na ograni\u010davanju i obele\u017eavanju Indijanske zemlje, zapo\u010detog 1978. godine. Usput, Radna grupa (GT) dolazi na teren u vreme druge invazije drva. Kada se tim vrati, Funai podnosi prijavu IBDF-u, prethodniku Ibama, i Federalnoj policiji, koja \u0161alje predstavnike u podru\u010dje, zaplenjuju\u0107i 530 ilegalno pose\u010denih drve\u0107a i ka\u017enjavaju\u0107i odgovorne.<\/p>\n\n\n\n

U 2000. godini, predstavnici Marmude Cameli Ltda. su prvostepeno osu\u0111eni da isplate od\u0161tetu zajednici Ashaninka sa reke Am\u00f4nia u iznosu od oko 5,5 miliona R$. Pored te sume, optu\u017eenici su tako\u0111e osu\u0111eni da plate oko 6 miliona R$ Fondu za difuzna prava \u201ena osnovu tro\u0161kova za ekolo\u0161ku obnovu\u201c. Me\u0111utim, optu\u017eenici su se \u017ealili na presudu i slu\u010daj se jo\u0161 uvek vodi na sudu.<\/p>\n\n\n\n

Sukobi s posednicima
Prema re\u010dima Ashaninka, period od 1987. do 1992. godine predstavljao je vreme velikih nesigurnosti, a istovremeno je bio obele\u017een progresivnom organizacijom Indijanaca u odbrani svojih prava, posebno na zemlju, i mno\u017eenjem sukoba s belim posednicima.<\/p>\n\n\n\n

Kako bi prekinuli ekonomsku zavisnost od drvosse\u010da, Ashaninka su 1986. godine pokrenuli kooperativu. Uveden je niz zabrana: se\u010denje drve\u0107a, komercijalni lov sa psima i prisustvo belaca na ritualu piyarentsi. Ovo je poja\u010dalo neprijateljstvo me\u0111u posednicima, koji su po\u010deli da \u0161ire neutemeljene glasine o porodici Pianko, glavnoj vo\u0111i kooperative, poku\u0161avaju\u0107i da je pove\u017eu s levim gerilskim grupama i trgovinom drogom.<\/p>\n\n\n\n

Konflikti sa posjednicima<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Prema re\u010dima Ashaninka, period od 1987. do 1992. godine predstavljao je vreme velikih nesigurnosti, koje je istovremeno obele\u017eeno postepenom organizacijom Indijanaca u odbrani svojih prava, posebno na zemlju, kao i mno\u017eenjem sukoba sa belim posjednicima.<\/p>\n\n\n\n

Kako bi prekinuli ekonomsku zavisnost od drvenih gazda, Ashaninka su 1986. godine osnovali kooperativu. Tada su postavljene brojne zabrane: se\u010denje drveta, lov sa komercijalnom svrhom i uz kori\u0161\u0107enje pasa, kao i prisustvo belaca na ritualu piyarentsi. To je poja\u010dalo neprijateljstvo izme\u0111u posjednika, koji su po\u010deli da \u0161ire neutemeljene glasine o porodici Pianko, koja je bila glavni vo\u0111a kooperative, poku\u0161avaju\u0107i da je pove\u017eu sa levoradikalnim gerilama i trgovinom drogom.<\/p>\n\n\n\n

Region Alto Juru\u00e1<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Region Alto Juru\u00e1 poznata je kao jedna od glavnih ruta za trgovinu drogom. Poreklom iz Kolumbije ili direktno iz Perua, kokaina ulazi na teritoriju Brazila koriste\u0107i varadoure i reke u toj oblasti. Me\u0111utim, va\u017eno je razlikovati upotrebu lista koke i konzumaciju kokaina. Iako se kokaina proizvodi od lista koke, ona prolazi kroz \u010ditav hemijski proces da bi postala droga.<\/p>\n\n\n\n

Ashaninka, s druge strane, tradicionalno \u017eva\u0107u listove koke (koka) zajedno sa vrstom vinove loze (txamero) i belim prahom (ishico) koji se dobija od kamena prona\u0111enog na izvorima malih igarap\u00e9s i koristi se kao zasla\u0111iva\u010d. Pored duvana (sheri), koka se konzumira u ritualima piyarentsi i kamar\u00e3pi, ali njena upotreba je veoma \u010desta i ne ograni\u010dava se samo na te prilike. Osim \u0161to ima kulturni zna\u010daj (to je va\u017eno naglasiti), Ashaninka tako\u0111e tvrde da \u017evakanje koke omogu\u0107ava da se izdr\u017ei umor i prevazi\u0111e glad.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111u \u0161amanima, koji u toku svojih aktivnosti prolaze kroz periode ishrane, upotreba koke je neophodna. Uzgoj se vr\u0161i u dvori\u0161tu svake porodice ili na njivi, i iako je upotreba intenzivna, proizvodnja je uvek veoma ograni\u010dena i odgovara potrebama svake porodice. U slu\u010daju \u0161amana, najve\u0107i zasadi dosti\u017eu samo nekoliko desetina stabala.<\/p>\n\n\n\n

Odbijanje trgovin<\/strong>e drogom<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Os Ashaninka do rio Am\u00f4nia su oduvek odbacivali trgovinu kokainom na svojim teritorijama. Indijanske vo\u0111e tvrde da su primili razne ponude da podstaknu zajednicu na masovno gajenje koke ili jednostavno da dozvole prolaz droge kroz svoju oblast.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Slike preuzete sa Museu do \u00cdndio muzeja u Brazilu koji nudi razne resurse i informacije o indigenim kulturama. <\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Tokom 1990. i 1991. godine, Ashaninka su vi\u0161estruko obave\u0161tavali vlasti. Pojedine poruke su upu\u0107ene Funai, Ibama, Incra, Federalnoj policiji i Dr\u017eavnom tu\u017eila\u0161tvu. U njima, Indijanci tra\u017ee mere kako bi se ubrzao proces demarkacije, nadoknadila \u0161teta i prebacili posednici van granica rezervata. Prijavili su invazije na Indijsku teritoriju, ilegalnu se\u010du drve\u0107a, lov sa psima u komercijalne svrhe, trgovinu drogom, pretnje smr\u0107u protiv vo\u0111a i njihovih saveznika\u2026 U pismima je tako\u0111e nagla\u0161ena situacija hitnosti i neposredna opasnost od ozbiljnih sukoba izme\u0111u Ashaninka i belih posednika.<\/p>\n\n\n\n

Put u Brasiliju i demarkacija teritorije<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

U avgustu 1991. godine, tokom putovanja u Braziliju, vo\u0111e Ashaninka su bile u pratnji antropolo\u0161kinje Margarete Mendes i advokatice Ane Valerije Ara\u00fajo Leit\u00e3o, pravne savetnice Nukleusa za prava Indijanaca (NDI, jedna od institucija koje su dovele do osnivanja ISA). U federalnoj prestonici, grupa je imala sastanke sa najvi\u0161im zvani\u010dnicima Funai, Ibama, Sekretarijata za \u017eivotnu sredinu, Dr\u017eavnim tu\u017eila\u0161tvom i Federalnom policijom.<\/p>\n\n\n\n

Putovanje u Braziliju bilo je presudno za ubrzanje procesa demarkacije i imalo je veliki uticaj na Alto Juru\u00e1. Pretnje smr\u0107u su se poja\u010dale, obi\u010dno od strane posednika i njihovih najbesnijih \u010dlanova porodice protiv Indijanaca. U Braziliji, NDI je ubrzao formalnosti za demarkaciju oblasti. Ova nevladina organizacija je, putem engleskog diplomate i uz pomo\u0107 GAIA Foundation, kontaktirala Agenciju za prekomerni razvoj (ODA), agenciju britanske vlade koja finansira projekte, i obezbedila potrebna sredstva za sprovo\u0111enje demarkacije. Radovi su izvedeni od 3. do 23. juna 1992. godine, uz zna\u010dajno u\u010de\u0161\u0107e Ashaninka. Nakon zavr\u0161etka radova na demarkaciji, Indijska teritorija Kampa do rio Am\u00f4nia, koja obuhvata 87.205 ha, je 23. novembra 1992. godine potvr\u0111ena od strane potpredsednika Republike, Itamara Franca.<\/p>\n\n\n\n

Kao \u017ertve eksploatacije drva, posebno tokom 1980-ih, kada su invazije mehanizovanih preduze\u0107a iz Cruzeiro do Sul bile prisutne, Ashaninka sa reke Am\u00f4nia su nakon godina borbe i mnogih napora uspele da oteraju gazde i bele posednike sa svojih teritorija. Me\u0111utim, i dalje se bore protiv ponovljenih invazija drvosseca, posebno onih iz Perua.<\/p>\n\n\n\n

Kosmologija i \u0161amanizam<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Kod Ashaninka nalazimo karakteristike koje defini\u0161u \u0161amanske kosmolo\u0161ke sisteme prisutne u niskim predelima Amazone: univerzum podeljen na vi\u0161e nivoa; postojanje nevidljivog sveta iza vidljivog sveta, uloga \u0161amana kao posrednika izme\u0111u ovih svetova itd. Mo\u017eda je posebnost Ashaninka u njihovom izrazito dualisti\u010dkom poimanju univerzuma, koje jasno defini\u0161e granice izme\u0111u Dobra i Zla.<\/p>\n\n\n\n

Prema antropologu Geraldu Weissu, indijanski univerzum, organizovan vertikalno, obuhvata neodre\u0111eni broj preklapaju\u0107ih nivoa. Tako, od dna ka vrhu, nalazimo, sukcesivno: \u0160arinkav\u00e9ni (\u201cPakao\u201d), Kiv\u00ednti (prvi podzemni nivo), Kamav\u00e9ni (zemaljski svet), Menk\u00f3ri (svet oblaka) i druge slojeve koji prekrivaju zemlju i \u010dine nebo (1969: 81-90). Skup celestijalnih nivoa naziva se hen\u00f3ki, ali se ovaj izraz tako\u0111e koristi kao sinonim za nebo, \u010dija je odgovaraju\u0107a oznaka Inkite.<\/p>\n\n\n\n

Prema Weissu, iako su ti nivoi me\u0111usobno povezani, stanovnici svakog od njih do\u017eivljavaju svoj svet na \u010dvrst na\u010din. Tako, na primer, ako uzmemo kao referencu na\u0161u Zemlju (Kamav\u00e9ni), prebivali\u0161te smrtnika, vidljivo nebo sa nje predstavlja samo tlo neposredno vi\u0161eg nivoa (Menk\u00f3ri) \u010dija ve\u0107a povr\u0161ina ostaje izvan na\u0161e vizuelne percepcije. Ispod Kamav\u00e9ni postoje dva nivoa: Kiv\u00ednki (-1), prebivali\u0161te \u201cdobrih duhova\u201d, i \u0160arinkav\u00e9ni (-2) koji se, prema autoru, mo\u017ee kvalifikovati kao \u201cPakao Kampasa\u201d. Weiss, me\u0111utim, nagla\u0161ava da nivo -1 pominje mali broj Ashaninka, dok mnogi smatraju da ispod zemlje postoji samo \u0160arinkav\u00e9ni: svet demona.<\/p>\n\n\n\n

Kosmologija Ashaninka se komplikuje kada Weiss identifikuje stanovnike razli\u010ditih slojeva univerzuma, poku\u0161avaju\u0107i objasniti ulogu koju svaki od njih igra, njihove razli\u010dite manifestacije i njihove odnose sa Ashaninka. Na nebu, ili preciznije, iznad (hen\u00f3ki), \u017eive dobri duhovi. Ova kategorija se naziva amac\u00e9nka, a tako\u0111e i a\u0161an\u00ednka, odnosno uzima se kao pro\u0161irenje samoodre\u0111enja naroda.<\/p>\n\n\n\n

Ovi duhovi su hijerarhizovani prema mo\u0107i koja im se pripisuje i njihovom zna\u010daju u kosmologiji. Najmo\u0107niji se nazivaju Tas\u00f3renci i smatraju se pravim bogovima. Tas\u00f3renci imaju mo\u0107 da transformi\u0161u sve svojim dahom i \u010dine ashaninka panteon koji je stvorio i upravlja univerzumom. Na vrhu te hijerarhije je P\u00e1v\u00e1 (Pawa), najmo\u0107niji od Tas\u00f3renci, otac svih stvorenja u univerzumu. Obi\u010dno nevidljivi ljudskim o\u010dima, neki Tas\u00f3renci mogu se, me\u0111utim, pojaviti na Zemlji prekrivaju\u0107i se ljudskim oblikom.<\/p>\n\n\n\n

Duhovi Zla i demoni, generi\u010dki nazivani Kam\u00e1ri, nastanjuju najni\u017ei nivo, gde \u017eive pod vrhovnom vla\u0161\u0107u Korio\u0161p\u00edri. Me\u0111utim, ti zli duhovi ne borave samo u \u0160arinkav\u00e9ni. Iako ova prva sloja hijerarhije sadr\u017ei najve\u0107u koncentraciju ovih bi\u0107a i obuhvata najmo\u0107nije me\u0111u njima, zli duhovi se tako\u0111e nalaze, na raznim mestima, u svetu koji nastanjuju ljudi. Na “na\u0161oj” Zemlji, glavni demon je Mank\u00f3ite, koji ima svoj dom na obroncima \u010desto prisutnim du\u017e re\u010dnih tokova u ashaninka teritoriji. On se karakteri\u0161e ljudskim oblikom, ali obi\u010dno ostaje nevidljiv. Susret sa njim najavljuje smrt. Zanimljivo je napomenuti da, prema Weissu, Mank\u00f3ite \u017eivi na sli\u010dan na\u010din kao beli \u010dovek: njegove ku\u0107e imaju iste predmete, poseduju robu itd.<\/p>\n\n\n\n

Tako, duhovnost Ashaninka ima izrazito dualisti\u010dki karakter. U Kosmosu koji hijerarhi\u0161e P\u00e1v\u00e1, duhovi su, uop\u0161teno govore\u0107i, dobri (amac\u00e9nka ili a\u0161an\u00ednka) ili zli (kam\u00e1ri). I jedni i drugi manifestuju svoju prisutnost na razli\u010dite na\u010dine na Zemlji koju nastanjuju ljudi. \u0160eripiari (\u0161aman) deluje kao posrednik izme\u0111u ljudi i ovih razli\u010ditih slojeva kosmosa. Uz pomo\u0107 duvana, koke i kam\u00e1rampi (ayahuasca), poku\u0161ava da komunicira sa dobrim duhovima i bori se protiv \u0111avolskih sila, ali tako\u0111e mo\u017ee iskoristiti svoju mo\u0107 u slu\u017ebi Zla (ve\u0161ti\u010darenje). Na taj na\u010din, plan na kojem \u017eive ljudi nije naseljen isklju\u010divo ljudima, \u017eivotinjama i biljkama. On se predstavlja kao svet u krhkoj ravnote\u017ei, gde ljudi neprekidno \u017eive pod pritiskom sukoba izme\u0111u Dobra i Zla.<\/p>\n\n\n\n

Na reci Am\u00f4nia, Ashaninka tako\u0111e izve\u0161tavaju o pogledu na svet koji je izgra\u0111en na osnovu strukture univerzuma koja je vertikalno hijerarhizovana i sastavljena od preklapaju\u0107ih slojeva. Podzemni nivo se povezuje sa smr\u0107u i zlim duhovima: kamari. Indijanci malo govore o ovom svetu gde \u017eive \u010dudne osobe, neke sa na\u010dinom \u017eivota sli\u010dnim belcima (ku\u0107e, automobili\u2026) i koje uspevaju da di\u0161u pod vodom. Ashaninka tvrde da nijedna osoba ne \u017eivi tamo i da ne vole da razmi\u0161ljaju o ovom opasnom mestu, jer bi mogli da probude zle duhove i pozovu ih u na\u0161 svet. Ipak, svi oni tvrde da ovaj sloj postoji i nalazi se “ispod” (isawiki) na\u0161e Zemlje.<\/p>\n\n\n\n

Iako je ovaj svet povezan sa smr\u0107u i neki su ga kvalifikovali kao “Pakao”, on se ne prikazuje uvek na taj na\u010din. Prema izve\u0161taju Shom\u00f5tse, trenutno najstarijeg Ashaninka iz sela Apiwtxa, “Pakao” ne bi bio sme\u0161ten u tom podzemnom nivou, ve\u0107 bi se nalazio na nebu ili, preciznije, “gore” (henoki), a ne “ispod” (isawiki). Tamo postoji “velika rupa sa klju\u010dalom vodom u velikoj posudi”. Vlasnik ovog mesta je Tot\u00f5tsi, \u010dija je glavna zadatak kuvanje gre\u0161nih Ashaninka. Prisutnost “Pakla” na nebu tako\u0111e se mo\u017ee prona\u0107i u drugim izve\u0161tajima, dok neki sagovornici veruju da se ovo mesto nalazi ispod Zemlje.<\/p>\n\n\n\n

Kao u slu\u010daju izlo\u017eenom od strane Veisa, Ashaninka iz reke Am\u00f4nia prikazuju nebo kao sastavljeno od vi\u0161e slojeva. Na vrhu, u inkite, nalazi se Pawa, svemogu\u0107i Bog. U sloju odmah ispod, nalaze se Tasorenci, koji se vide kao bi\u0107a bo\u017eanskih osobina: \u201eoni su poput Boga, uzimaju bilo \u0161ta, duvaju i pretvaraju u ne\u0161to drugo\u201c. Na ni\u017eem nivou, tako\u0111e u henoki, nalaze se drugi dobri duhovi koji, kao i Tasorenci, predstavljaju \u201eprave Bo\u017eje sinove\u201c. Prema nekim sagovornicima, ovaj sloj neba se naziva Pitsitsiroyki. Tamo Pawa bira me\u0111u Ashaninka one koje prepoznaje kao svoje sinove. Prema Ashaninka iz reke Am\u00f4nia, ti \u201edobri duhovi\u201c koji \u017eive u henoki mogu se svi smatrati itome Pawa (sinovima Pawa) i nazivaju se amatxenka ili asheninka.<\/p>\n\n\n\n

Za Ashaninka iz reke Am\u00f4nia, Pawa se prikazuje kao Bog stvoritelj celog univerzuma. Ponekad ga Ashaninka nazivaju Paapa (otac). Direktno ili indirektno podr\u017eavan od svojih sinova, on je stvorio Zemlju, \u0161umu, reke, \u017eivotinje, ljude, nebo, zvezde, vetar, ki\u0161u\u2026 U doma\u0107oj mitologiji, mnoge od ovih kreacija su, zapravo, transformacije ashaninka, Pawinih sinova, u ne\u0161to drugo i izvedene su kroz dah. Tako su, u vreme stvaranja sveta, \u017eivotinje, biljke, zvezde ili odre\u0111ena mesta ili fenomeni imale ljudski izgled i, uop\u0161teno govore\u0107i, bile su sinovi Pawa. Na osnovu pona\u0161anja tih prvih Ashaninka na Zemlji, Bog i\/ili Tasorenci su ih transformisali u ne\u0161to drugo, lo\u0161e ili dobro.<\/p>\n\n\n\n

Sunce i Mesec<\/strong><\/h2>\n\n\n\n


U ashaninka mitologiji, rod Sunce i Mesec su suprotni u odnosu na portugalski, pri \u010demu je Sunce \u017eenskog, a Mesec mu\u0161kog roda. Prema Veisu, Pawa je ro\u0111en iz seksualnog odnosa Meseca sa jednom ashaninka \u017eenom koja je umrla spaljena pri poro\u0111aju Sunce. Tako, Mesec se smatra ocem Pawa. Pre nego \u0161to su se uzleteli na nebo, Sunce i Mesec su dugo \u017eiveli na zemlji.<\/p>\n\n\n\n

Mesec je ponudio manioku (kaniri) Ashaninka koji su, do tog trenutka, jeli samo termitete. Ipak, iako je otac Sunca i tako\u0111e smatran Bogom, Mesec zauzima ni\u017ei status u odnosu na Sunce zbog svojih aktivnosti koje ga udaljavaju od \u017eivota i pribli\u017eavaju smrti. Kao kanibal, Mesec se hrani mrtvima, a sudbina Ashaninka je da budu pro\u017edirani od njega.<\/p>\n\n\n\n

Ova odnos roditeljstva izme\u0111u Meseca i Sunca \u010dini se pomalo problemati\u010dnim me\u0111u Ashaninka iz reke Am\u00f4nia. Kashiri ne mora uvek biti prepoznat kao otac Pawa, budu\u0107i da mnogi sagovornici kategorijski tvrde da je on oduvek postojao i stvorio sve, uklju\u010duju\u0107i Mesec. On se vidi kao ambivalentno bi\u0107e, koje se istovremeno smatra Bogom koji obezbe\u0111uje manioku (kaniri), ali i kao kanibal koji povremeno ratuje sa Suncem (pomra\u010denja) i povezan je sa svetom mrtvih.<\/p>\n\n\n\n

Prema re\u010dima Ashaninka sa reke Am\u00f4nia, nakon \u017eivota na Zemlji, mrtvi (kamikari) prvo odlaze u svet “ispod” (isawiki), gde ostaju neko vreme. U fazama mladog Meseca, Kashiri ih pro\u017edire i odvodi u Pitsitsiroyki, gde ih predaje jednoj zvezdi. Ova zvezda je zadu\u017eena da ih opere, parfemi\u0161e i \u010duva do posete Pawa, koji periodi\u010dno dolazi da izabere me\u0111u mrtvima Ashaninka koje prepoznaje kao legitimne sinove i koje \u017eeli da dr\u017ei blizu sebe.<\/p>\n\n\n\n

Ova hijerarhija Kosmosa i dikotomija izme\u0111u Dobra i Zla su klju\u010dni za razumevanje mesta koje Ashaninka dodeljuju “drugima”, a posebno belima. Cela organizacija nativnog Kosmosa zasniva se na ovom strukturnom principu koji se sastoji od dva elementa koja su istovremeno suprotna i komplementarna. Tako, dok se Ashaninka idealno povezuju s Dobrim, belci odr\u017eavaju bliske veze s duhovima zla i silama zla.<\/p>\n\n\n\n

Pogled na bele (wirakotxa) posebno se isti\u010de u nativnoj mitologiji. Prvi wirakotxa za koji Ashaninka sa reke Am\u00f4nia tvrde da imaju saznanja je \u0160panac koji se pojavljuje iz jezera kao posledica dela neposlu\u0161nosti Inke prema svom ocu Pawi, i dolazi da uznemiri red u univerzumu.<\/p>\n\n\n\n

Nekada, wirakotxa je \u017eiveo u jezeru. Tada je Inka oti\u0161ao da peca sa drugim Ashaninka. Bilo je rano ujutro. Tada je \u010duo koko\u0161 na dnu i rekao: “Mom\u010de, hajde da to uhvatimo.” “Nema potrebe, ostavi to, ne\u0107emo se me\u0161ati.” I sutradan, isto. Ponovo je \u010duo koko\u0161, \u010duo je psa kako laje na dnu (\u2026). Onda je Inka oti\u0161ao da vidi Pawu. “Ne me\u0161aj se, sine moj.” Ali Inka nije slu\u0161ao i oti\u0161ao je da peca. \u010cuo je koko\u0161 vrlo blizu, \u010duo je psa. “Uze\u0107u koko\u0161.” Tada je stavio udicu sa bananom, i iza\u0161la je koko\u0161. Ponovo je stavio, iza\u0161ao je pas. Tada je opet \u010duo buku. Uzeo je bananu i iza\u0161ao je Belac. Tada je wirakotxa iza\u0161ao na Zemlju. Pawa se naljutio i pitao: “Za\u0161to si doveo wirakotxa?” “Tata, oti\u0161ao sam da uzmem koko\u0161, a wirakotxa je iza\u0161ao.” “Ne \u017eelim ovog belca ovde s nama. Ostavio sam ga tamo, ali ti si ga voleo, sada mo\u017ee\u0161 da ostane\u0161 s njim! Sada, odlazim, a ti \u0107e\u0161 ostati s wirakotxom i raditi za njega.”
(Al\u00edpio, Ashaninka stanovnik reke Am\u00f4nia)<\/p>\n\n\n\n

Fakt da je Inka upecao koko\u0161 i psa pre nego \u0161to je sretao belca smatra se znakom upozorenja Pawi njegovom sinu, da prekinu svoju nesre\u0107nu aktivnost. Ova \u017eivotinje, koje je doveo belac, bile su nepoznate Ashaninka, koji imaju veoma raznovrsnu kolekciju mitova koji obja\u0161njavaju nastanak ve\u0107ine \u017eivotinja. Ove \u017eivotinje su, u po\u010detku, bile Ashaninka koji su izgubili svoj ljudski izgled i preobra\u017eeni su u \u017eivotinje od strane Pawa ili Tasorentsija. Me\u0111utim, koko\u0161 (txaapa) i pas (otsitsi) nikada nisu bili Ashaninka. Oni su se pojavili iz jezera, gde su bili verni pratioci belca. U nekim slu\u010dajevima, upore\u0111ivanje sa psom kori\u0161\u0107eno je od strane informanata da generi\u010dki opi\u0161u belca i\/ili njegovo pona\u0161anje: \u201cru\u017eno kao pas\u201d, \u201c\u0161krto kao pas\u201d, \u201csmrdljivo kao pas\u201d.<\/p>\n\n\n\n

Pojava wirakotxa na Zemlji je, dakle, rezultat Inkove neposlu\u0161nosti Pawi, koja je prvobitno odvojila Ashaninka od belaca. U indijanskoj mitologiji, Inkova neodgovornost je jo\u0161 jedan primer duga\u010dke liste gre\u0161aka koje su u\u010dinili Pawini sinovi u izvorna vremena. Skup ovih gre\u0161aka obja\u0161njava trenutnu situaciju Ashaninka i imperfekcije njihovog sveta.<\/p>\n\n\n\n

Va\u017enost ovog doga\u0111aja poja\u010dava se kroz mi\u0161ljenja mnogih koji smatraju da je, kao direktna posledica ovog \u010dina, Bog Stvoritelj oti\u0161ao na nebo. Umoran od neprekidnih neposlu\u0161nosti svojih sinova, Pawa je odlu\u010dio da ih ostavi same na Zemlji i preseli se na nebo, gde ostaje do danas, u\u017eivaju\u0107i u savr\u0161enom svetu. Drugi tvrde da je Pawa jo\u0161 neko vreme ostao na zemlji, gde je poku\u0161ao da sagradi zid kako bi odvojio Ashaninka od belaca.<\/p>\n\n\n\n

Na op\u0161tem smislu, vizija koju Ashaninka sa reke Am\u00f4nia imaju o belcima mo\u017ee se uporediti sa generi\u010dkom kategorijom zlih duhova, kamari. Kao i oni, belci su povezani sa smr\u0107u i bolestima (matsiarentsi). Indijanci veruju da su bolesti rezultat delovanja ovih zlih bi\u0107a ili aktivnosti zlog \u0161amana kroz ve\u0161ti\u010darenje. Suo\u010deni sa opasnim i nepoznatim bolestima belaca (m\u00e3tsiari wirakotxa), mudrost \u0161eripiarija je beskorisna.<\/p>\n\n\n\n

Materijalna kultura<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Ashaninka u tradicionalnoj no\u0161nji, poznatoj kao kushma, i drugim obele\u017ejima. Foto: Mauro Almeida, n.d.<\/p>\n\n\n\n

Ashaninka tvrde da su oduvek imali kanue (pitotsi), ku\u0107e (p\u00e3kotsi) i polja (ow\u00e3tsi) sa razli\u010ditim vrstama mandioke (kaniri). Nekada su ku\u0107e bile druga\u010dije, imale su zidove i bile su direktno sme\u0161tene na tlu. Danas se grade na stubovima. Iako regionalni belci tako\u0111e \u017eive u povi\u0161enim ku\u0107ama, ku\u0107e Ashaninka obi\u010dno nemaju zidove ili pregrade i pokrivene su slamom, dok ribeirinhos belci koriste aluminijum.<\/p>\n\n\n\n

Za razliku od ve\u0107ine drugih indigenih grupa u ju\u017enoj Americi, Ashaninka su uvek nosili ode\u0107u. Tradicionalna no\u0161nja Ashaninka, kushma, predstavlja va\u017ean element etni\u010dke diferencijacije. Vredno je napomenuti da je re\u010d \u201ekushma\u201c poreklom iz ke\u010duanske re\u010di, iako je koriste i indijanci, Ashaninka imaju izraz \u201ekitharentsi\u201c, koji se koristi za ozna\u010davanje ode\u0107e, ali i za tkanje i tkaninu.<\/p>\n\n\n\n

Bile je Pawa koje su pou\u010dile ashanske \u017eene kako da tkanje i prave ode\u0107u. Za mu\u0161karce, dekolte ima oblik \u201eV\u201d, dok je kod \u017eena u obliku \u201eU\u201d. Mu\u0161ka ode\u0107a ima obojene vertikalne pruge, koje se dobijaju bojenjem pamu\u010dne niti. Na \u017eenskoj kushmi, pruge su horizontalne. Motivi izvedeni od biljnog boja tako\u0111e su razli\u010diti. Na tunici mu\u0161karaca, oni su tkanje i predstavljaju telesne delove \u017eivotinja: lice arape, rep dvoslojnog vo\u0107a, karakteristike larvi, ptica, riba\u2026 Na \u017eenskoj kushmi, crte\u017ei su oslikani i predstavljaju ptice, larve, ribe i, pre svega, jaguare i zmije\u2026 Nakon odre\u0111enog vremena kori\u0161\u0107enja, obla\u010denje se boje korom mogno i blatom, \u0161to im daje sme\u0161kastu sme\u0111u\/crnu boju. Najzna\u010dajnija razlika izme\u0111u dve kushme je ta \u0161to se mu\u0161ka tunika i dalje tradicionalno pravi od pamuka (\u00e3pe) tkanog na razboju, dok \u017eene koriste industrijski tkaninu.<\/p>\n\n\n\n

\u0160e\u0161ir (amatherentsi) se pravi od palminog li\u0161\u0107a kokosa (k\u00f5taki) i ukra\u0161ava se perjem arape. Njegova upotreba na Indijanskoj zemlji je ograni\u010dena, ali prilikom pripreme prtljaga za putovanja van sela, vo\u0111e obi\u010dno ne zaboravljaju \u0161e\u0161ir, zajedno sa kushmom.<\/p>\n\n\n\n

Txoshiki je vrsta ogrlice koja se izra\u0111uje od raznih vrsta doma\u0107ih semenki. Nose se diagonalo preko tela, obi\u010dno omotane vi\u0161e puta, i \u010desto su ukra\u0161ene dodacima (thatane) koji padaju na le\u0111a. Ovi dodaci prave se od semenki, ljuski kestenova ili perja (arapa, papagaja, tukana, mutum\u2026). Me\u0111u raznim modelima ogrlica, kenpiro reprodukuje uzorke i boje zmije i smatra se originalnim i najtradicionalnijim txoshiki-jem me\u0111u Ashaninka.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111u muzi\u010dkim instrumentima, Ashaninka isti\u010du bubnjeve (t\u00e3po) i flautu poznatu kao s\u00f5kari. Bubanj, koji varira u veli\u010dini, izra\u0111en je od cedrovog drveta. Deblo se izdubljuje i prekriva s obe strane ko\u017eom svinje, divlje svinje ili raznih vrsta majmuna (crni, prego, stomak, itd.), a re\u0111e, od ra\u017ee. Ko\u017ea se vezuje za drvo prirodnom vlaknima (imba\u00faba). Udaranje se vr\u0161i palicama izra\u0111enim od drveta ili kosti majmuna, obi\u010dno femura.<\/p>\n\n\n\n

S\u00f5kari je flauta tipa pandeiro koja se sastoji od pet cevi od bambusa, povezanih konopcem napravljenim od pamu\u010dne niti. Bambus koji se koristi pripada vrsti koju Indijanci nazivaju “shawope”, a prikupljaju ga u peruanskom Alto Juru\u00e1. S\u00f5kari obi\u010dno sviraju stariji mu\u0161karci i ima va\u017enu simboliku. Informatori ka\u017eu da se koristi za odavanje po\u010dasti Pawi i razlikuje se od drugih fleuta, poput showiretsi ili totama, koje se sviraju na piyarentsi jednostavno za ples.<\/p>\n\n\n\n

Rituali<\/h2>\n\n\n\n

Pintura lica u \u017eena Ashaninka na reci Am\u00f4nea. Foto: Mauro Almeida, 1983.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111u Ashaninka, i napitak napravljen od ayuasky i ritual se nazivaju kamar\u00e3pi (povra\u0107anje, povratiti). Ceremonija se uvek odr\u017eava no\u0107u i mo\u017ee trajati do zore. Ashaninka mo\u017ee samostalno konzumirati \u010daj, u krugu porodice ili pozvati grupu prijatelja, ali obi\u010dno su okupljanja sastavljena od malih grupa (pet ili \u0161est osoba). Kamar\u00e3pi se odlikuje po\u0161tovanjem i ti\u0161inom, \u0161to sna\u017eno kontrastira s veselim animiranim ritualom piyarentsi. Komunikacija me\u0111u u\u010desnicima je minimalna, a samo pesme, inspirisane napitkom, prekidaju no\u0107nu ti\u0161inu. Suprotno piyarentsiju, te svete pesme kamar\u00e3pija ne prate nikakvi muzi\u010dki instrumenti. One omogu\u0107avaju Ashaninka da komuniciraju sa duhovima, zahvaljuju i odaju po\u010dast Pawi.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Slike preuzete sa Museu do \u00cdndio muzeja u Brazilu koji nudi razne resurse i informacije o indigenim kulturama. <\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Kamar\u00e3pi je nasle\u0111e Pawi, koji je ostavio napitak kako bi Ashaninka stekli znanje i nau\u010dili kako da \u017eive na Zemlji. Odgovori na sva pitanja ljudi su dostupni kroz \u0161amansko u\u010denje, koje se sprovodi redovnim i ponavljaju\u0107im konzumiranjem napitka tokom godina. Ipak, formiranje \u0161amana (sheripiari) nikada se ne mo\u017ee smatrati zavr\u0161eno. Ako iskustvo donosi po\u0161tovanje i kredibilitet, on uvek u\u010di. Kroz kamar\u00e3pi, sheripiari ostvaruje svoja putovanja u druge svetove i sti\u010de mudrost za le\u010denje bolesti i nevolja koje poga\u0111aju zajednicu.<\/p>\n\n\n\n

Le\u010denje<\/h2>\n\n\n\n

Le\u010denje koje se sprovodi kroz kamar\u00e3pi je efikasno samo za native bolesti koje su, obi\u010dno, uzrokovane ve\u0161ti\u010darenjem. Protiv “bolesti belih” Ashaninka mogu se boriti samo uz pomo\u0107 industrijski proizvedenih lekova.<\/p>\n\n\n\n

S druge strane, piyarentsi ima mnogo vi\u0161e festivan ton, ali tako\u0111e obuhvata ekonomske, politi\u010dke i verske dimenzije. Ritual predstavlja glavni na\u010din socijalizacije i socijalne interakcije me\u0111u porodi\u010dnim grupama. Na piyarentsiju se razgovara o svemu: brakovima, sva\u0111ama, lovu, problemima s belima, projektima itd.<\/p>\n\n\n\n

U Apiwtxi, organizacija jednog ili vi\u0161e piyarentsija se odvija veoma \u010desto, obi\u010dno svake nedelje. Poziv na konzumiranje napitka ima karakter dru\u0161tvene obaveze, a odbijanje se smatra uvredom. Nakon \u0161to se oslanja na pomo\u0107 mu\u0161karca u va\u0111enju mandioke, \u017eena je jedina odgovorna za pripremu napitka.<\/p>\n\n\n\n

Olju\u0161tena, oprana i kuvana, mandioka (kaniri) se stavlja u veliku gamelu (intxatonaki), gde se razbija drvenom lopatom (intxapatari). Mala koli\u010dina se stavlja u usta i \u017eva\u0107e dok ne dobije konzistenciju paste, nakon \u010dega se baca u gamelu. Ovaj proces se ponavlja sa svom mandiokom. Gamelu zatim prekrivaju listovima banane i masa se ostavlja da fermentira od jednog do tri dana. Poziv obi\u010dno upu\u0107uje mu\u017e, koji odlazi od ku\u0107e do ku\u0107e obave\u0161tavaju\u0107i druge vo\u0111e porodica da \u0107e biti piyarentsi.<\/p>\n\n\n\n

Svi Ashaninka iz sela u\u010destvuju u zabavi, gde piju velike koli\u010dine piyarentsi. U ovom trenutku, opijanje je uvek cilj i izvor ponosa. Mu\u0161karci pokazuju svoju fizi\u010dku izdr\u017eljivost, provode\u0107i dane i no\u0107i piju\u0107i, prelaze\u0107i od ku\u0107e do ku\u0107e, bez spavanja. Na vrhuncu opijenosti, Ashaninka sviraju svoje pesme, ple\u0161u, smejuci se. Tvrdnje su da piyarentsi prire\u0111uju u \u010dast Pawi, koja se raduje vide\u0107i svoju decu sre\u0107nu. Tokom jednog okupljanja piyarentsi, Pawa je okupila svoju decu, opila ih i izvr\u0161ila velike transformacije pre nego \u0161to je napustila Zemlju i uzletela na nebo (Mendes 1991: 108).<\/p>\n\n\n\n

Danas, iako se zajedni\u010dke skup\u0161tine javljaju kao novi rituali proiza\u0161li iz situacije kontakta, upravo u piyarentsiju se ja\u010da kako unutra\u0161nja, tako i spolja\u0161nja politika. Osim \u0161to razgovaraju o svakodnevnim pitanjima zajednice, u piyarentsiju Ashaninka raspravljaju o projektima, a tu tako\u0111e poku\u0161avaju da osve\u0161\u0107uju novoprido\u0161le ro\u0111ake iz Perua, ponosno obja\u0161njavaju\u0107i istoriju zajednice i njenu organizaciju.<\/p>\n\n\n\n

Borba protiv eksploatacije drveta i za demarkaciju Indijanske teritorije izazvala je va\u017ene transformacije u dru\u0161tvenoj i politi\u010dkoj organizaciji Ashaninka na reci Am\u00f4nia. Od po\u010detka 21. veka, ve\u0107ina Indijanaca menja svoj obrazac naseljavanja, koji je tradicionalno bio rasut du\u017e obala reka i igarap\u00e9s, kako bi se okupili u jednoj zajednici. Ova promena je uticala na unutra\u0161nju politi\u010dku organizaciju. Stvorene su nove institucije, poput zadruge i \u0161kole, kako bi se ostvarile indijanske zahteve, a one danas zauzimaju centralno mesto u dru\u0161tvenom \u017eivotu Indijanaca.<\/p>\n\n\n\n

Osnivanjem udru\u017eenja Apiwtxa, novi vo\u0111e koji su se pojavili tokom borbe za demarkaciju podru\u010dja postali su posrednici izme\u0111u Ashaninka i razli\u010ditih sektora indigenizma (Funai, NVO, Vlada dr\u017eave itd.) i danas oblikuju puteve interetni\u010dke politike.<\/p>\n\n\n\n

Ove promene u unutra\u0161njoj politici i dru\u0161tvenoj organizaciji Ashaninka na reci Am\u00f4nia rezultat su spolja\u0161njih faktora, ali tako\u0111e otkrivaju dinamiku i kreativnost same ash\u00e1ninka dru\u0161tva, koje je usvojilo nove modele reinterpretiraju\u0107i svoju tradicionalnu dru\u0161tvenu strukturu. Tako je, na primer, okupljanje u selu Apiwtxa okupilo nekoliko porodica oko Ant\u00f4nia Pianka, ali obrazac naseljavanja ostao je organizovan u male doma\u0107inske grupe. Na sli\u010dan na\u010din, novi vo\u0111e zauzimaju privilegovano mesto u politici interetni\u010dkog kontakta, ali nisu zamenili mehanizme stare “\u0161efovske” strukture, \u010dije su nadle\u017enosti tako\u0111e ograni\u010dene i garantuju slobodu svake porodice.<\/p>\n\n\n\n

Sa tradicionalno rasutim obrazcem naseljavanja, dru\u0161tvena organizacija Ashaninka je veoma fleksibilna. Dru\u0161tvena jedinica je nuklearna porodica, obi\u010dno sastavljena od mu\u017ea, \u017eene i njihove dece. Ove nuklearne porodice mogu se okupljati oko starijeg mu\u0161karca (oca ili deda), \u010dine\u0107i doma\u0107insku grupu. Ove male grupe ku\u0107a obi\u010dno se sastoje od jedne do \u0161est nuklearnih porodica povezanih rodbinskim i srodni\u010dkim odnosima. Doma\u0107inske grupe se karakteri\u0161u velikom reciprocitetom i ekonomskom saradnjom izme\u0111u razli\u010ditih nuklearnih porodica, poput zajedni\u010dkog rada na poljima i deljenja ulova. Mogu se smatrati najve\u0107om stabilnom politi\u010dkom jedinicom u dru\u0161tvu Ashaninka (Weiss 1969: 40).<\/p>\n\n\n\n

Skupina doma\u0107inskih grupa mo\u017ee se okupiti pod uticajem jednog “vo\u0111e” kako bi formirala ono \u0161to Ashaninka nazivaju nampitsi, a \u0161to Mendes defini\u0161e kao “politi\u010dko podru\u010dje” (Mendes 1991: 26). Veli\u010dina jednog nampitsi mo\u017ee varirati, a njegove granice nisu uvek dobro odre\u0111ene. Doma\u0107inske grupe koje \u010dine ova politi\u010dka podru\u010dja mogu \u017eiveti daleko jedna od druge ili se okupljati u zajednicu. Nampitsi tako\u0111e mo\u017ee da se poklapa sa granicama doma\u0107inske grupe ili pro\u0161irenom porodicom. Unutar njega, ekonomska saradnja izme\u0111u grupa je minimalna, iako se njihovi \u010dlanovi mogu okupljati za zajedni\u010dke ribolove ili lova\u010dke ekspedicije.<\/p>\n\n\n\n

Ritual piyarentsi je glavni na\u010din socijalne interakcije unutar nampitsi. Struktura ovih politi\u010dkih teritorija je veoma fleksibilna, osiguravaju\u0107i istovremeno nezavisnost i slobodu njihovih \u010dlanova, kao i unutra\u0161nju politi\u010dku solidarnost. Razli\u010diti faktori doprinose \u0161irenju, smanjenju ili deljenju jednog nampitsi: presti\u017e “vo\u0111e”, smrti, sukobi izme\u0111u porodica, brakovi\u2026 Tradicionalni sistem razmene ay\u00f5pari omogu\u0107ava uspostavljanje saveza izme\u0111u razli\u010ditih nampitsi, stvaraju\u0107i ve\u0107u etni\u010dko-politi\u010dku solidarnost koja se mo\u017ee mobilizovati u zavisnosti od istorijskih okolnosti i mo\u017ee se pro\u0161iriti na druge autohtone grupe.<\/p>\n\n\n\n

Va\u017eno je naglasiti da figura “vo\u0111e” nije uvek prisutna u dru\u0161tvu Ashaninka, a institucija vo\u0111stva, kada postoji, tako\u0111e pokazuje veliku fleksibilnost. Kada postoji, “vo\u0111a” se mo\u017ee identifikovati terminom kuraka (ili curaca), koji je poreklom iz ke\u010dua, ili re\u010dju ashaninka pinkatsari.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111u Ashaninka iz Am\u00f4nea, prisutne su ove dve definicije. Ipak, mnogi tvrde da pinkatsari nije nu\u017eno “vo\u0111a” ili kuraka. Pinkatsari je \u00e3tarite (“onaj koji zna”), ali i ratnik (owayiri), \u0161aman (sheripiari) ili stariji \u010dovek koji se izdvaja svojom mudro\u0161\u0107u i iskustvom tako\u0111e se mo\u017ee kvalifikovati kao pinkatsari, ne nu\u017eno kao kuraka ili “vo\u0111a”. Na taj na\u010din, mo\u017eemo postaviti hipotezu da ne postoji re\u010d u jeziku ashaninka koja ozna\u010dava “vo\u0111u”, a termin kuraka, poreklom iz ke\u010dua, je jedini koji se jednoglasno priznaje za kvalifikovanje ove funkcije.<\/p>\n\n\n\n

Politika me\u0111uetni\u010dkih odnosa i odr\u017eivog razvoja
Milton Nascimento sa Benkijem Piankom Ashaninka, prilikom posete peva\u010da selu Apiwtxa. Foto: Beto Ricardo, 1989.<\/p>\n\n\n\n

Kooperativa koju su osnovali Ashaninka iz reke Am\u00f4nia po\u010dela je da funkcioni\u0161e 1987. godine, uz finansijsku podr\u0161ku Funai. Ashaninka su tako\u0111e dobili sredstva od Gaia Foundation (britanske ekolo\u0161ke NVO) izme\u0111u novembra 1989. i februara 1990, \u0161to im je omogu\u0107ilo da nabave \u010damac i osiguraju malo obrtnih sredstava. Kasnije su dobili podr\u0161ku od BNDES-a.<\/p>\n\n\n\n

Po\u010detkom devedesetih, Ashaninka su po\u010deli da ula\u017eu u proizvodnju rukotvorina, \u010dija je prodaja u tom kontekstu bila olak\u0161ana politi\u010dkom i medijskom vidljivo\u0161\u0107u Alijanse naroda \u0161ume. Na primer, tokom ECO-92 u Rio de Janeiru, prodavali su ashaninka rukotvorine u okviru Alijanse. Tokom narednih godina sklopili su partnerstva sa prodavnicom u S\u00e3o Paulu, Amoa-Konoya, ameri\u010dkom kompanijom Aveda i Funai (prodavnice Art\u00edndia i projekat Moitar\u00e1, uz izlaganje i prodaju rukotvorina u Braziliji).<\/p>\n\n\n\n

Do danas, proizvodnja i prodaja rukotvorina \u010dini od 70 do 80% kapitala kooperative i predstavlja glavnu komercijalnu aktivnost Ashaninka. Me\u0111utim, uprkos kapitalu koji dolazi iz ove trgovine, pristup Ashaninka industrijskim proizvodima ostaje, po njihovom izboru, ograni\u010den na neophodne proizvode: so, municiju, ribolovne \u017eice, udice, no\u017eeve i sapun.<\/p>\n\n\n\n

Da bi se obezbedio pravni okvir sposoban da pregovara i sprovodi projekte, kao i da brani interese Ashaninka iz reke Am\u00f4nia, 1991. godine osnovana je asocijacija Apiwtxa, koja je zvani\u010dno registrovana 1993. godine.<\/p>\n\n\n\n

Proces afirmacije etni\u010dnosti i revitalizacije kulture zna\u010dajno se manifestuje u oblasti obrazovanja kroz ideju “diferencirane edukacije” i projekat koji od 1997. godine promovi\u0161u lideri Apiwtxa za osnivanje “tradicionalne \u0161kole”. Nedavno su se Ashaninka tako\u0111e prilagodili kori\u0161\u0107enju videa kako bi zabele\u017eili va\u017ene trenutke u zajednici i svoja tradicionalna znanja. \u0160kola i video, alati zapadne dru\u0161tva, dobili su sa Ashaninka iz reke Am\u00f4nia novo zna\u010denje. Tako su alati belaca reinterpretirani od strane Indijanaca i danas slu\u017ee za ja\u010danje njihovih kulturnih tradicija i afirmaciju etni\u010dkog identiteta.<\/p>\n\n\n\n

Nakon demarkacije Indijanske teritorije 1992. godine, Ashaninka iz reke Am\u00f4nia tako\u0111e su po\u010deli da sprovode niz projekata odr\u017eivog razvoja sa razli\u010ditim partnerima iz indigenizma, tra\u017ee\u0107i alternative za eksploataciju \u0161uma. Zapo\u010deli su ambicioznu politiku za\u0161tite i obnove \u017eivotne sredine svog teritorija i poku\u0161ali su da komercijalizuju neke od svojih prirodnih resursa, proizvedenih na odr\u017eiv na\u010din. Tako su u novom kontekstu indigenizma, obele\u017eenom rastu\u0107im brigama za \u017eivotnu sredinu, Ashaninka iz reke Am\u00f4nia prona\u0161li nove puteve za za\u0161titu svog okru\u017eenja i istovremeno ostvarivanje koristi od svojih prirodnih resursa.<\/p>\n\n\n\n

\u201eBorimo se, ali jedemo vo\u0107e\u201c, video Valdete Pinhante kao deo projekta Video nas Aldeias, prikazuje agro\u0161umski menad\u017ement koji sprovode Ashaninka iz sela APIWTXA na reci Am\u00f4nia, u Akrima. U filmu bele\u017ee, s jedne strane, svoj rad na obnovi resursa svoje rezervacije i ponovnom naseljavanju svojih reka i \u0161uma autohtonim vrstama, a s druge strane, svoju borbu protiv drvose\u010da koji ulaze u njihovu oblast na granici sa Peruom.<\/p>\n\n\n\n

VIDEO OVDE <\/a><\/p>\n\n\n\n

Zajedno sa CPI (Centrom za istra\u017eivanje autohtonih naroda, nevladinom organizacijom koja vi\u0161e ne postoji), ashaninka asocijacija je razvila projekat za kori\u0161\u0107enje ulja i esencija od autohtonih palmi iz regiona. Tokom tri godine trajanja projekta, istra\u017eeno i katalogizovano je vi\u0161e od pedeset proizvoda, uklju\u010duju\u0107i ulja, listove, pulpu, orahe i druge.<\/p>\n\n\n\n

Godine 1994, u okviru Alijanse naroda \u0161ume, Ashaninka je od ambasade Holandije dobila projekat za nadzor i o\u010duvanje \u017eivotne sredine, koji je finansirao minimalnu infrastrukturu za za\u0161titu teritorije autohtonog naroda od invazija. Godine 1995. i 1996. godine, Ashaninka sa reke Am\u00f4nia eksperimentisali su sa prikupljanjem semena autohtonih drve\u0107a. Usmerena ka tr\u017ei\u0161tu po\u0161umljavanja, proizvodnja je prosle\u0111ivana IPEF-u (Institutu za istra\u017eivanje i \u0161umske studije) pri ESALQ-u (Vi\u0161oj \u0161koli za poljoprivredu Luis de Queiroz) u Piracicabi (SP). Prema sporazumu o partnerstvu, institut je bio zadu\u017een za prodaju semena i, nakon naplate takse od 25% za tro\u0161kove skladi\u0161tenja i o\u010duvanja, prebacivao ostatak novca Apiwtxa-u u skladu sa prodajom.<\/p>\n\n\n\n

Godine 1999, dok su prikupljali orahe murmuru (palma: Astrocaryum sp<\/em>) za kompaniju Tawaya, Ashaninka su radili sa puzavicom koju lokalno nazivaju \u201cespera-a\u00ed\u201d (Uncaria tomentosa<\/em>). Proizvodnja od oko 25 tona je naru\u010dena i prodana kompaniji Biosapiens, koja ima predstavni\u0161tvo u Cruzeiru do Sul.<\/p>\n\n\n\n

Godine 2000, u saradnji sa Sekretariatom za koordinaciju Amazona pri Ministarstvu \u017eivotne sredine (SCA-MMA), vladom dr\u017eave Acre i uz finansiranje od PNUD-a (Programa Ujedinjenih Nacija za odr\u017eivi razvoj), Apiwtxa je implementirala projekat p\u010delarstva.<\/p>\n\n\n\n

Tako\u0111e, 2000. godine, Ashaninka sa reke Am\u00f4nia su podneli ambiciozan projekat za \u201cupravljanje agro\u0161umarskim sistemima i obnovu degradiranih podru\u010dja\u201d PD\/A (Demonstrativni projekti tip A, jedan od podprograma Pilot programa za za\u0161titu tropskih \u0161uma Brazila).<\/p>\n\n\n\n

Briga Ashaninka za o\u010duvanje \u017eivotne sredine i odr\u017eivo kori\u0161\u0107enje svojih resursa tako\u0111e je vidljiva u vezi sa faunom. Nakon \u0161tete izazvane se\u010dom drve\u0107a, ribolovom i predatorskim lovom koje su sprovodili beli naseljenici, Ashaninka su samostalno zapo\u010deli plan upravljanja faunom na svojoj teritoriji. Mnogi \u017eivotinjski vrste, poput tracaj\u00e1 (Podocnemis unifilis<\/em>), gotovo su nestali iz regiona tokom osamdesetih godina.<\/p>\n\n\n\n

Godine 1993, na sastanku zajednice, Ashaninka su razgovarali o upravljanju tracaj\u00e1 i odlu\u010dili da zabrane sakupljanje jaja i konzumaciju mesa ove \u017eivotinje tokom perioda od tri godine. Populacija tracaj\u00e1, koja je bila na ivici izumiranja na reci Am\u00f4nia, ponovo se pove\u0107ala. Putem Projekta upravljanja za reprodukciju kornja\u010da, sprovedenog u partnerstvu sa Ibama-om i nevladinom organizacijom SOS Amaz\u00f4nia, od 2003. godine Ashaninka svake godine organizuju proslavu, uz prisustvo vlasti iz sveta belih, na dan pu\u0161tanja stotina kornja\u010da radi repopulacije u rekama na TI Am\u00f4nia.<\/p>\n\n\n\n

Indijanci su tako\u0111e zabranili kori\u0161\u0107enje otrova waakashi (timb\u00f3) u ribolovu na reci Am\u00f4nia i glavnim igarap\u00e9sima kako bi o\u010duvali ribe. Kao \u0161to je to bio slu\u010daj sa ribolovom, i lov je bio predmet va\u017enih inicijativa usmerenih na repopulaciju \u0161ume \u017eivotinjama koje su tradicionalno lovili Ashaninka. Od 1992. godine, vo\u0111e Apiwtxa tvrde da sprovode rotaciju lovi\u0161ta i uspostavljaju zone uto\u010di\u0161ta za \u017eivotinje.<\/p>\n\n\n\n

Tokom poslednjih petnaest godina, Apiwtxa je obezbedila finansiranje iz razli\u010ditih izvora i zapo\u010dela partnerstva koja su omogu\u0107ila implementaciju ekolo\u0161ki odr\u017eivih ekonomskih alternativa. Ashaninka sa reke Am\u00f4nia ne samo da su usvojili \u201cput odr\u017eivosti\u201d, ve\u0107 se danas smatraju veoma uspe\u0161nim primerom nove politi\u010dke orijentacije amazonskog razvoja, nastoje\u0107i da usklade o\u010duvanje prirode sa odr\u017eivim ekonomskim alternativama za zajednicu. Nije slu\u010dajno \u0161to je indijanac Ashaninka, Francisco da Silva Pianko, 2001. godine bio sekretar za \u017eivotnu sredinu op\u0161tine Marechal Taumaturgo, a tu funkciju danas obavlja njegov brat Benki Pianko. Francisco je od 2003. godine sekretar za prava autohtonih naroda u Acreu.<\/p>\n\n\n\n

Invazija se\u010de drve\u0107a<\/h2>\n\n\n\n


Nakon duge borbe tokom osamdesetih godina protiv mehanizovane eksploatacije drve\u0107a na svojim zemlji\u0161tima, Ashaninka sa reke Am\u00f4nia ponovo su se suo\u010dili sa ovim problemom od kraja 2000. godine, kada su peruanske kompanije za se\u010du drve\u0107a po\u010dele da ulaze na njihovu teritoriju du\u017e granice izme\u0111u Brazila i Perua. I pored neprekidne borbe protiv ove situacije, do danas se kompanije za se\u010du drve\u0107a i dalje aktivno bave ovim poslovima.<\/p>\n\n\n\n

Ashaninka procenjuju da je oko 15% teritorije autohtonog naroda, du\u017e najzapadnije granice, tokom poslednje \u010detiri godine bilo invadirano od strane peruanskih se\u010da\u0161a drve\u0107a, koji su otvorili niz staza i privremenih prolaza unutar oblasti. Pored ilegalne eksploatacije drve\u0107a, Ibama je tako\u0111e identifikovao male kampove Peruanca du\u017e me\u0111unarodne granice i unutar granica TI Kampa do Rio Am\u00f4nia, gde se \u010dini da funkcioni\u0161u privremeni laboratoriji za preradu osnovne koksne paste.<\/p>\n\n\n\n

Nakon niza ogor\u010denih zahteva Ashaninka, vlasti su po\u010dele da se organizuju kako bi preduzele mere. Tako su od 2001. godine zapo\u010dete rasprave na vladinom nivou izme\u0111u dve zemlje, u okviru Binacionalne Radne Grupe o Amazonskoj saradnji i razvoju granice izme\u0111u Brazila i Perua. Od 2003. godine, vlade Akra i Ucayalija, u okviru Tehni\u010dke Sekretarije za Integraciju Acre-Ucayali, raspravljaju o stanju granice u Alto-Juru\u00e1. Autohtone, indigenisti\u010dke i ekolo\u0161ke NVO iz dve zemlje tako\u0111e u\u010destvuju u ovim politi\u010dkim raspravama i pove\u0107avaju zajedni\u010dke inicijative u okviru projekta “Transgrani\u010dna za\u0161tita regiona Serra Divisor (Brazil-Peru)”. Od jula 2004. do jula 2005. godine, 22 ilegalna kampa su uni\u0161tena, 65 osoba (62 Peruanca i 3 Brazilca) je uhap\u0161eno, a 6.000 m\u00b3 dragocenih drva je zaplenjeno i uni\u0161teno, zajedno sa ko\u017eama \u017eivotinja i kornja\u010dama.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Uprkos sve ve\u0107oj intervenciji vlasti, situacija jo\u0161 uvek nije pod kontrolom i Ashaninka iz Terra Ind\u00edgena Kampa na reci Am\u00f4nia i dalje su ugro\u017eeni. Tokom poslednjih godina, sve ve\u0107i pritisak peruanskih se\u010da drve\u0107a \u010dak je podstakao sukobe izme\u0111u indijanaca Amahuaka i porodica Ashaninka koje \u017eive u zajednicama na peruanskom Alto Juru\u00e1. Ashaninka su objasnili da do sukoba dolazi jer se kompanije za se\u010du drve\u0107a koje deluju na granici smanjuju teritorijalni prostor “nepristupa\u010dnih indijanaca”. Se\u010de drve\u0107a koriste te\u0161ku mehanizaciju koja pla\u0161i divlja\u010d, a vatreno oru\u017eje radnika gura indijance koji \u017eive “izolovano” prema ashaninka i kaxinaw\u00e1 selima raspore\u0111enim s obe strane granice izme\u0111u Brazila i Perua.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Napomena o izvorima<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Doktorski radovi Elicka (1969), Weissa (1969) i Bodlija (1970), kao i knjiga Varesea (1968), predstavljaju osnovne antropolo\u0161ke reference o Ashaninka. Ovi antropolozi su sprovodili svoja istra\u017eivanja u peruanskim selima. Nakon istorijskog poglavlja i karakterizacije \u017eivotne sredine, Elick \u010ditaocu nudi studiju o razli\u010ditim aspektima indijanske kulture: aktivnostima pre\u017eivljavanja, ishrani, materijalnoj kulturi, dru\u0161tvenoj organizaciji i kosmologiji. Tema kosmologije bila je glavni fokus Weissa, dok je Bodli vi\u0161e usmerio svoje istra\u017eivanje na odnose Ashaninka sa kolonizatorskim frontovima i \u017eivotnom sredinom. Na kraju, Varese se fokusira na analizu istorije naroda. Pored ovih klasi\u010dnih radova, postoje i drugi tekstovi koji op\u0107enito predstavljaju kulturu Ashaninka, kao \u0161to je rad Graiga (1967), ili analiziraju specifi\u010dne aspekte ove dru\u0161tva, kao \u0161to su aktivnosti pre\u017eivljavanja (Denevan 1974).<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Dokumentovanje o Ashaninka<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Iako su Ashaninka sme\u0161teni u Peru podlo\u017eni raznim studijama, antropolo\u0161ko znanje o ovom narodu u Akreu i dalje je veoma ograni\u010deno. Izuzimaju\u0107i nekoliko izve\u0161taja Funai, etnografska literatura se svodi na op\u0161tu prezentaciju naroda koju je izradio Mendon\u00e7a (1991) i tri magistarske disertacije. Woodward (1991), Mendes (1991) i Ioris (1996) su istra\u017eiva\u010di koji su se bavili ovom temom. Woodward je prou\u010davao pesme i \u0161amanizam me\u0111u nekim porodicama u re\u010dnim oblastima Am\u00f4nia i Breu. Mendes je sproveo pionirsku etnografiju sa Ashaninka na reci Am\u00f4nia, fokusiraju\u0107i se na ritual piyarentsi. Ioris je istra\u017eivao grupu sa reke Envira i njihove odnose sa Funai i izolovanim indijanskim grupama u regionu.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Direktan kontakt<\/strong>
Upoznajte Apiwtxa – Asocijacija naroda Ashaninka sa reke Am\u00f4nia. Da biste pratili na Twitteru: http:\/\/twitter.com\/apiwtxa<\/a><\/p>\n\n\n\n

Izvori <\/h2>\n\n\n\n

AQUINO, Terri Valle de; IGLESIAS, Marcelo Piedrafita. Ekolo\u0161ko-ekonomsko zoniranje Acre-a: zemlje i autohtone populacije. Rio Branco: s. izd., 1999. 179 str.
——- & IGLESIAS, Marcelo Piedrafita. “Regulacija zemlji\u0161ta i politi\u010dka organizacija Indijanaca Acre-a (1975\/94)”. U: RICARDO, C. A. (ur.), Autohtoni narodi u Brazilu 1996-2000. S\u00e3o Paulo: Instituto Socioambiental, 517-528, 2001.
BENAVIDES M., Margarita. Samoodbrana Ashaninka u centralnoj d\u017eungli. Amazonija Ind\u00edgena, Iquitos: Copal, v. 11, n. 17\/18, str. 50-61, sept. 1991.
——–. Zna\u010daj i va\u017enost metalnih alata za Ashaninka u centralnoj peruanskoj d\u017eungli. U: CAMACHO, Roberto Pineda; ANGEL, Beatriz Alzate (ur.). Meandri istorije u Amazoniji. Quito: Abya-Yala; Rim: MLAL, 1990. str. 287-302. (Kolekcija 500 Godina, 25)
BODLEY, John H. Socioekonomska adaptacija Campa. s.l.: Univ. of California, 1970. (Doktorska disertacija)
——–. Odlo\u017eena razmena me\u0111u Indijancima Campa. Anthropos, Be\u010d: Anthropos Institut, br. 68, str. 589-596, 1973.
——-. “Transformativni pokret me\u0111u Indijancima Campa isto\u010dnog Perua”, Anthropos, 67: 220-228, 1972.
BROWN, Michael F. & FERN\u00c1NDEZ, Eduardo. Rat senki: borba za utopiju u peruanskoj Amazoniji. Berkeley, Los Angeles i London: University of California Press, 1991.
CASTELO BRANCO, Jos\u00e9 Moreira Brand\u00e3o. “O Juru\u00e1 Federal”, Revista do Instituto Hist\u00f3rico e Geogr\u00e1fico Brasileiro, Tomo especial, Volumen XI. Rio de Janeiro: Imprensa Nacional, 1922.
——-. “O Gentio Acreano”, Revista do Instituto Hist\u00f3rico e Geogr\u00e1fico Brasileiro, Vol. 207: 3-77. Rio de Janeiro: Imprensa Nacional, 1950.
CHIRICENTE MAHUANCA, Luzmila. Borba jedne \u017eene Ashaninka. Ethnies, Pariz: Survival International, v. 17, n. 29\/30, str. 210-214, 2003.
COMISS\u00c3O PRO-\u00cdNDIO DO ACRE (CPI). Komisija Pro-Indijanac Acre-a: Proslava 22 godine istorije. Rio Branco: CPI-Acre, 2001.
CUNHA, Manuela Carneiro da; ALMEIDA, Mauro Barbosa de (urds.). Enciklopedija \u0161ume – Alto Juru\u00e1: prakse i znanja populacija. S\u00e3o Paulo: Companhia das Letras, 2002. 736 str.
DENEVAN, William M. \u201cPre\u017eivljavanje Campa u Gran Pajonal-u\u201d. U: Lyon, P. J. (ur.) Autohtoni Ju\u017ena Amerika. Etnologija najmanje poznatog kontinenta. Boston i Toronto: Little Brown and Company, 92-110, 1974.
ELICK, John W. Etnografija Campa u dolini Pichis isto\u010dnog Perua. s.l.: Univ. of California, 1969. (Doktorska disertacija)
ESPINOSA, Oscar. “Los Ash\u00e1ninka: Guerreros en una historia de violencia”, America Indigena, LIII (4): 45-60, 1993.
——-. “Las rondas Ashaninka y la violencia pol\u00edtica en la selva central”, America Indigena, LIII (4): 79-101. 1993.
ESP\u00cdRITO Santo, Marco Ant\u00f4nio do. Izve\u0161taj o putovanju u podru\u010dje Indijanaca Kampa reke Am\u00f4nia. Brasilija: Funai, mimeo, 1985.
FABIAN, Beatriz. \u017dena Ashaninka u kontekstu politi\u010dkog nasilja. Amazonija Peruana, Lima: CAAAP, v. 12, n. 24, str. 287-315, jun. 1994.
FERNANDEZ, Eduardo. Da na\u0161a istorija ne nestane: svedo\u010denja Ashaninca i Nomatsiguenga o kolonizaciji regije Satipo-Pangoa. Lima: Cipa, 1986.
FUNDA\u00c7\u00c3O DE CULTURA E COMUNICA\u00c7\u00c3O ELIAS MANSOUR; CIMI. Narodi Acre-a: Indijanska istorija zapadne Amazonije. Rio Branco: Cimi\/FEM, 2002. 58 str.
GRAIG, Alan K. “Kratka etnologija Indijanaca Campa isto\u010dnog Perua”, America Indigena, vol. XXVII, 2: 223-235, 1967.
HVALKOF, Soeren. Priroda razvoja: perspektive autohtonih i kolonista u Gran Pajonal-u. Amazonija Peruana, Lima: CAAAP, v. 11, n. 21, str. 145-173, sept. 1992.
IGLESIAS, Marcelo Piedrafita. Nadoknada za ne-indijanske okupante u procesu regulacije autohtonih zemlji\u0161ta: razmatranja dr\u017eave Acre. U: GRAMKOW, M\u00e1rcia Maria (ur.). Demarkacija autohtonih zemlji\u0161ta II: iskustva i izazovi partnerskog projekta. Brasilija: Funai\/PPTAL\/GTZ, 2002. str. 169-203.
——-. Osvetljena zvezda. Indijanska asocijacija i etni\u010dka mobilizacija me\u0111u Kaxinaw\u00e1 sa reke Jord\u00e3o. Federalno sveu\u010dili\u0161te Rio de Janeiro, Magistarska disertacija iz antropologije, 1994.
IORIS, Edwiges Marta. Funai, Campa i “Divlji Indijanci”: obrnuta za\u0161tita. Rio de Janeiro: Nacionalni muzej-UFRJ, 1996. (Magistarska disertacija)
LECLERC, Fr\u00e9d\u00e9rique. \u0160amanizam Ashaninka: srodstvo, duh i kori\u0161\u0107enje biljaka. Pariz: Univerzitet u Parizu III, 1997. 119 str. (Zavr\u0161ni rad iz antropologije)
MENDES, Margarete Kitaka. Preliminarna etnografija Ashaninka u brazilskom Amazonu. Kampinas: Unicamp, 1991. 349 str. (Magistarska disertacija)
——-. \u201cAshaninka sa reke Am\u00f4nia na putu ka odr\u017eivosti\u201d. U: RICARDO, C. A. (ur.), Autohtoni narodi u Brazilu 1996-2000. S\u00e3o Paulo: Instituto Socioambiental, 571-578, 2001.
MENDON\u00c7A, Simone Sussekind de. Kampa. U: GON\u00c7ALVES, Marco Ant\u00f4nio Teixeira (ur.). Acre: istorija i etnologija. Rio de Janeiro: NIndigenous Etnology\/UFRJ, 1991. str. 77-112.
PIMENTA, Jos\u00e9 Ant\u00f4nio Vieira. Indijanac nije svako isti: konstrukcija Ashaninka istorije i politike. Brasilija: UnB, 2002. (Doktorska disertacija)
RENARD-CASEVITZ, France-Marie. Trgovina i rat u centralnoj \u0161umi Perua. s.l.: Credal, 1991. (Istra\u017eiva\u010dki dokument Credala, 221)
——–. Rat, nasilje i identitet na osnovu dru\u0161tava iz Amazonijskog podno\u017eja centralnih Anda. Cahiers Orstom, S\u00e9r. Sci. Hum., v. 21, n. 1, str. 81-98, 1985.
——–. Istorija Kampa, se\u0107anje Ashaninca. U: CUNHA, Manuela Carneiro da (ur.). Istorija Indijanaca u Brazilu. S\u00e3o Paulo: Companhia das Letras, 1992. str. 197-212.
RICCIARDI, Mirella. Nestaju\u0107i Amazon. London: Weidenfeld i Nicolson, 1991. 240 str.
ROJAS ZOLEZZI, Enrique Carlos. O “saznati kada delovati”: Kalendar Campa Ash\u00e1ninka i godi\u0161nji ciklus aktivnosti. Anthropol\u00f3gica, Lima: s. izd., v. 10, n. 10, str. 171-190, 1992.
——–. Los Ashaninka un pueblo tras el bosque: doprinos etnologiji Campa centralnog Perua. Lima: Pontificia Univ. Cat\u00f3lica del Peru, 1994. 362 str.
——–. Koncepcije o vezi izme\u0111u rodova: mitovi, ritual i organizacija rada u doma\u0107instvu Campa-Ashaninka. Amazonija Peruana, Lima: CAAAP, v. 11, n. 22, str. 175<\/p>\n\n\n\n

<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

A\u0161aninka narod ima dugu istoriju borbe, odbijaju\u0107i osvaja\u010de jo\u0161 od vremena Inka carstva, preko eksploatacije u industriji kau\u010duka u 19. veku, a posebno stanovnici sa brazilske strane granice bore se […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"site-sidebar-layout":"default","site-content-layout":"","ast-site-content-layout":"default","site-content-style":"default","site-sidebar-style":"default","ast-global-header-display":"","ast-banner-title-visibility":"","ast-main-header-display":"","ast-hfb-above-header-display":"","ast-hfb-below-header-display":"","ast-hfb-mobile-header-display":"","site-post-title":"","ast-breadcrumbs-content":"","ast-featured-img":"","footer-sml-layout":"","ast-disable-related-posts":"","theme-transparent-header-meta":"","adv-header-id-meta":"","stick-header-meta":"","header-above-stick-meta":"","header-main-stick-meta":"","header-below-stick-meta":"","astra-migrate-meta-layouts":"default","ast-page-background-enabled":"default","ast-page-background-meta":{"desktop":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"tablet":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"mobile":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""}},"ast-content-background-meta":{"desktop":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"tablet":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"mobile":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""}},"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-5574","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-ancient-amazonian-healing-tradition"],"aioseo_notices":[],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_sharing_enabled":true,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/curandero.love\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5574","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/curandero.love\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/curandero.love\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/curandero.love\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/curandero.love\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5574"}],"version-history":[{"count":13,"href":"https:\/\/curandero.love\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5574\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5821,"href":"https:\/\/curandero.love\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5574\/revisions\/5821"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/curandero.love\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5574"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/curandero.love\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5574"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/curandero.love\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5574"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}